Maпa хрватског ентитета наљутила Сарајево

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Тачно две деценије након неуспеха такозваног Априлског пакета, уставних реформи које је, под покровитељством америчке дипломатије, требало да централизују Босну и Херцеговину, али нису задовољиле политичке амбиције у Сарајеву, у загребачком хотелу „Дубровник” одржан је скуп који је узнемирио бошњачко руководство. Повод за реакције била је карта представљена на једном од панела, на којој је дејтонска структура БиХ – дефинисана као заједница два ентитета – „коригована” увођењем треће јединице, такозване хрватске републике.

Другог дана конференције „ТрадФест”, коју организују фондације „Vigilare” и „Ordo Iuris”, уз учешће америчког тинк-тенка фондације „Херитиџ”, наводно блиске Доналду Трампу, одржан је панел под насловом „БиХ: неуспела држава и нужност трећег хрватског ентитета”.

Међу говорницима панела, на коjeм је представљен меморандум о хрватском ентитету у БиХ, био је кардинал Винко Пуљић, врхбосански надбискуп, који је раније био против идеје преуређења БиХ, али је, како преносе хрватски медији, на скупу рекао да сматра како је нужно тражити „пут могућег” због нефункционалности система, али и чињенице да Хрвати као конститутиван народ у БиХ немају стварну политичку једнакоправност.

Највише пажње изазвала је презентација Ивана Пепића, доцента Универзитета одбране и безбедности „Др Фрањо Туђман”, који је представио карту поделе БиХ на три, односно четири јединице, то јест Републику Српску, „хрватску републику”, „бошњачко-муслиманску републику” и Брчко дистрикт. На њој је црвеном бојом означена „Croat Republic”, која обухвата западну Херцеговину и простор око Мостара, те одвојене енклаве у средњој Босни и Посавини. Модел је, према његовом тумачењу, инспирисан решењима попут белгијског, са циљем да обезбеди унутрашњу равнотежу.

Представник бошњачке националне мањине у Сабору Хрватске Армин Хоџић је уочи конференције истакао да jе рeч о „скупу маргине политичког спектра”, али су поруке из загребачког хотела, ипак, озбиљно схватили у Сарајеву, посебно јер је у публици седео Домагој Кнежевић, саветник министра спољних послова Гордана Грлића Радмана, што је протумачено као индиректна институционална подршка. На скупу су, јавили су медији, били присутни сви важнији чланови домаће црквено-политичке сцене.

Сарајевски медији јављају да се „Хрватска опет меша”, док из Изетбеговићевог СДА саопштавају да се у „суседној држави цртају нове карте подела”, а министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић сматра да не треба коментарисати „сваку глупост”, али најављује слање протестне ноте Хрватској. Идеје из Загреба, међутим, у највећој мери се оцењују као неуставне и политички тешко оствариве. Њихова позадина, поред изборне динамике унутар БиХ, очигледно укључује и настојања да се кроз евентуалне уставне промене или јавни притисак спречи прегласавање приликом избора члана Председништва БиХ – питање које хрватски представници годинама истичу као суштинско.

Парламентарка ХДЗ-а у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Марина Пендеш каже да јој се „свиђа приказана мапа”, те најавила да ће сличан догађај ускоро организовати у институцијама БиХ. Она каже да се на мапи не види трећи ентитет, већ „етничко чишћење над 250.000 Хрвата”, а потом је изнела свој став описавши као нетачне тврдње „да су Хрвати задовољни Дејтонски споразумом и Републиком Српском”.

Ипак, утисак је да ни сами предлагачи не рачунају озбиљно на реализацију троентитетског концепта. Јер да мисле озбиљно, потрудили би се да добију ширу подршку макар српске компоненте унутар БиХ – с обзиром на то да на бошњачку извесно не могу да рачунају – тако што би, како сматрају неки аналитичари, на пример, предложили реинтеграцију Брчког у састав РС. Но, из Хрватске су током недавне кризе долазиле претње о тобож слању војних трупа управо у Брчко, показавши на тај начин незахвалност што је и сама Хрватска стекла „континуитет” властите територије изградњом моста на Пељешцу, захваљујући, између осталог, и подршци из Републике Српске.