Савет за штампу чуваће етику и читаоце

Наслови типа „Шорка”, „Пљувачина”, „Хохштаплери” или насловне стране где је уз слику једног страначког лидера прикачена одредница „убица”, потпредседник владе описан као „баба Ванга”, а гувернеру НБС поручено „Марш бре”, само су насумице изабрани примери фебруарских издања једног домаћег таблоида. Нису малобројни случајеви, чак ни у озбиљним листовима, да се осумњичени прогласи кривцем пре пресуде суда или да се објаве слике и лични подаци жртве насиља или малолетника у неприкладном контексту.

На таква прекорачења реаговаће убудуће савет за штампу, саморегулаторно тело о чијем формирању су недавно оснивачки акт потписали представници новинарских удружења, Асоцијације новинских издавача и „Локал преса”, асоцијације издавача локалне штампе.

– Оснивачки акт омогућује само да се региструјемо као правно лице и тек треба донети статут који ће прописати број чланова, њихова овлашћења, начин избора и делокруг рада. Постоји предлог да савет има 11 чланова, од којих би четири члана предлагала новинарска удружења, четири медијска индустрија, а три члана били би представници јавности. Ово регулаторно тело требало би да почне са радом до краја године – каже Нино Брајовић председник Удружења новинара Србије.

Да је окончан тек први део посла слаже се и Светозар Раковић, генерални секретар НУНС-а, и признаје да је „досадашње усаглашавање око карактера савета трајало предуго”, али и да о неким питањима постоје велике разлике.

– У досадашњим разговорима највише разлика је испољено у вези са начином избора представника јавности у савету. Став НУНС-а је да кандидате за представнике цивилног друштва предлажу удружења грађана, невладине, струковне и образовне организације које се баве медијима, слободном говора и изражавања, заштитом људских, мањинских, дечјих и родних права, заштитом законитости и владавине права... Представници Асоцијације медија сматрају да би то требало да буду угледне личности са универзитета и из културе. Коначно решење наћи ћемо приликом израде статута – каже Раковић.

Значајну помоћ у овом послу пружа Норвешко новинарско удружење, како професионалну, тако и финансијску. Да ли ће чланови Савета били плаћени за свој ангажман?

– Став УНС-а је да њихов рад буде бесплатан, осим наравно надокнаде трошкова за те активности. У Немачкој се ангажман у таквом телу доживљава као част и не плаћа се јер чланови су људи из новинарства или медијске индустрије који већ на другим местима за свој рад примају новац. Рад таквог тела по правилу треба да финансирају оснивачи, дакле новинарска удружења и медијска индустрија – каже Брајовић.

– О статусу чланова савета још нема усаглашеног става. Мишљење НУНС-а је да то не морају да буду плаћени професионалци али да се морају надокнађивати трошкови њиховог ангажмана. Свако од оснивача савета ће самостално бирати своје представнике али наше чврсто опредељење је да у Савету за штампу не би требало да буду функционери НУНС-а и УНС-а – сматра Раковић .

Савет треба да служи пре свега читаоцима, па ће се јавност кроз посебне кампање упознати са овом могућношћу. У већини земаља савети за штампу реагују на основу представки читалаца, што не значи да се неће огласити и сами. Брајовић каже да се не може очекивати да савет има свакодневни мониторинг и дневно анализира све оно што се појављује у штампи јер то би био преобиман посао, с обзиром на то да у Србији излази између 500 и 600 штампаних медија.

Савет ће објављивати своје налазе и очекује се да изречене оцене објави пре свега лист на који се замерке односе. Иако савет не може да натера ни једно гласило да објави критике и пацке на свој рачун, очекује се да то штампа учини добровољно и тиме покаже да жели да учествује у медијској саморегулацији. Брајовић је уверен да ће се радом савета ствари бар променити набоље, мада нема илузија да ће се променити и суштина таблоидног новинарства нити сочан језик којем су склони, али ће, каже, бити заустављен отворени говор мржње, прозивање људи и најбезочније увреде које често почињу са прве стране таквих листова.