Чешка се приклања нуклеаризацији Европе

Чешка је вољна да се придружи иницијативи француског председника Емануела Макрона о стварању европских одбрамбених снага, што би укључивало и тзв. нуклеарну компоненту, изјавио је чешки премијер Андреј Бабиш. Реч је о идеји која је наишла на добар пријем у неколико европских држава, пре свих Немачкој и Пољској, а која је рођена као нека врста одговора на отворене поруке из Вашингтона о значајном смањењу улоге САД у одбрани европског простора. Од кога конкретно би тај простор био брањен није изричито наведено, мада се, као по устаљеном обичају, указује на Русију.

Подсетимо, Бабиш је до ступања на чело владе, у време док је био председник државе, заступао много смиренији приступ међународним питањима, посебно европским, али околности данас нису онакве какве су биле пре неколико година. Посебно на нашем континенту, где је у видљивом порасту тенденција повратка суверенитета држава, посебно оних које су у Европску унију ушле по распаду некадашњег Варшавског пакта и доспевања под директну команду Брисела.

Како наводе чешки медији, Бабиш је потврдио жељу земље чију владу предводи да се придружи настојањима Макрона да Европа изгради сопствени нуклеарни систем одвраћања, уз напомену да је за Чешку Француска за то идеалан партнер. Он је, такође, истакао да Праг у наведеном пројекту има шта да понуди партнерима, од технологије, знања, производних капацитета до добро обучене војске.

Ваља додати да је реакција Чешке још у марту месецу била овим поводом прилично уздржана. Наиме тада је Петр Мачинка, економиста и политичар, и оснивач Странке слободних грађана, изјавио да, „пошто Чешка нема нуклеарно оружје, нема чему ни да се придружи”. Очигледно да су развој догађаја у свету, а посебно све већа затегнутост на Блиском истоку, допринели другачијем начину размишљања и стварању нових стратешких савеза.

А шта се све догађало током прошле и у првим месецима ове године?

Постало је јасно да рат у Украјини може бити окончан само под условима које је руски председник Владимир Путин уговорио са америчким колегом Доналдом Трампом приликом сусрета 15. августа у Енкориџу на Аљасци. Овакав закључак потпуно је супротан од настојања Европе да прошири свој утицај на Украјину и доспе до самих граница Руске Федерације.

Трамп, оптерећен мноштвом домаћих проблема и вођен слоганом „Учинимо Америку поново великом”, схватио је да би нова ратна авантура на Старом континенту могла само да му се обије о главу. Наметање прекоатлантским савезницима нових, далеко виших трошкова за функционисање НАТО-а није у потпуности дало жељени ефекат и приморало је првог човека САД да стратегију прилагоди новим околностима. Резултат свега могао је да се види већ почетком рата против Ирана.

Новонастало неповерење унутар Северноатлантског савеза изродило је потребу Европљана да више размишљају о томе како да обезбеде сопствену одбрану, без активније помоћи Америке. Иако су Француска и Велика Британија нуклеарне силе, већина европских земаља се до сада првенствено ослањала на Сједињене Државе за одвраћање потенцијалних противника. Вашингтон је деценијама стар стуб трансатлантске безбедности. У новим околностима Немачка је створила такозвану нуклеарну управљачку групу за питања одвраћања, док је пољски премијер Доналд Туск изјавио да су већ у току разговори са Француском и другим европским савезницима о овој заједничкој теми.

Такође, Савет Европе је недавно дао коначно одобрење за финансијску помоћ у оквиру инструмента „Безбедносна акција за Европу” (САФЕ) за Чешку Републику и Француску, омогућавајући обема земљама приступ кредитима вредним више милијарди евра, а намењених подстицању одбрамбене индустрије кроз заједничке набавке.

Како је наведено, Чешка Република ће добити до 2,06 милијарди евра, укључујући 309 милиона евра претфинансирања, док је Француској додељено до око 15,09 милијарди евра, са претфинансирањем, утврђеним на око 2,26 милијарди. Одобрење долази након позитивне процене Европске комисије о националним плановима инвестиција у одбрану које су поднеле обе земље.

САФЕ, усвојен у мају 2025. године као део одбрамбеног пакета ЕУ „Спремност 2030”, осмишљен је да подржи државе чланице у јачању капацитета производње одбрамбене опреме кроз заједничку набавку приоритетних војних капацитета. Инструмент има циљ да убрза велика улагања у европску технолошку и индустријску базу одбране, реши проблеме са недостацима капацитета и обезбеди бржу доступност одбрамбене опреме широм блока.

У оквиру програма, Украјина и земље ЕФТА/ЕЕА такође могу учествовати у заједничким набавкама, заједно са Канадом.

Међутим, тешко је веровати да ће нас „нуклеаризација” Европе брже довести до коначног мира и краја традиционалним несугласицама. С друге стране, јасне су и тежње овдашњих држава да се извуку испод америчког нуклеарног кишобрана, поготово када је он за многе постао прескуп.