Брисел условљава Кијев пореском реформом

БРИСЕЛ – Власти Европске уније инсистирају да Украјина спроведе пореску реформу, уз упозорење да би, у супротном, услови финансијског пакета од 90 милијарди евра могли бити пооштрени, преноси „Блумберг”.

Према наводима тог медија, један од захтева односи се на повећање пореза на додату вредност на 20 одсто за компаније које послују у оквиру повлашћеног пореског система, а чији годишњи приходи премашују 77.400 евра. Такав потез, како се наводи, могао би да изазове нове напетости у украјинском друштву, с обзиром на то да Кијев већ спроводи низ непопуларних економских мера у условима рата.

Украјина је и под притиском Међународног монетарног фонда да прошири пореску базу. Ројтерс је објавио да Кијев мора да усвоји мере које се односе на ПДВ како би очувао програм ММФ-а вредан 8,1 милијарду долара, чија је наредна ревизија планирана за јун. Према истом извештају, неиспуњавање обавеза према ММФ-у могло би да угрози и повезано финансирање Европске комисије. 

Европска унија је 23. априла формално одобрила зајам Украјини од 90 милијарди евра, намењен покривању буџетских и одбрамбених потреба Кијева у периоду 2026–2027. Савет ЕУ саопштио је да је тиме завршен последњи неопходан корак за исплату средстава и да ће новац почети да пристиже „што је пре могуће”. 

Истовремено, лидери ЕУ усвојили су и 20. пакет санкција против Русије. Председник Европског савета Антонио Кошта поручио је да се стратегија Брисела заснива на два стуба – јачању Украјине и повећању притиска на Москву. 

Француски председник Емануел Макрон раније је оценио да је одобравањем кредита Кијеву и новим санкцијама Русији Европа послала „снажан сигнал” Москви. Ипак, према писању „Политика”, прослава у Бриселу могла би да буде кратког даха, јер међу државама чланицама и даље постоје поделе о наредним корацима, укључујући питање украјинског чланства у Европској унији.

Одобравање пакета уследило је након што је Мађарска повукла вето, чиме је омогућен договор о финансирању. Ројтерс је раније пренео да је деблокада кредита била повезана и са наставком испорука руске нафте кроз нафтовод „Дружба”, преко украјинске територије, ка Европи.