Где је крај Федерерове ере

Међу многобројним признањима најбољи тенисер данашњице Швајцарац Роже Федерер нема једно које је, по природи ствари, најпре требало да добије. То је награда Удружења тениских професионалаца (АТП) за најнапреднијег играча године, младог лава који наговештава блиставу каријеру. Она је за прошлу сезону припала Новаку Ђоковићу. Исто признање додељује и Женско тениско удружење (ВТА), а оно је за претпрошлу годину дошло у руке Ане Ивановић, а за лањску је уручено Јелени Јанковић.

Федерер је у воде професионализма упловио скромно, 1998, са 17 година, као најбољи јуниор на свету. Први трофеј с турнира под окриљем АТП је освојио 2001 (Милано), тек с 20 лета, касније него, рецимо, Ђоковић, Надал, Гаске, Бердих или Мареј, највеће наде светског тениса данас, али је тада раставио Американца Пита Сампраса од вимблдонског трона у осмини финала у једном од најузбудљивијих мечева свих времена.

Био је то својеврсни наговештај пензионисања великог Сампраса и скоријег доласка новог краља. Већ идуће године је почео да побеђује и боље од себе. Сезону је завршио на шестом месту на светској ранг-листи. Дебитовао је на завршном турниру за најуспешније тенисере у сезони и догурао до полуфинала, али се није прославио на Вимблдону и "Ролан Гаросу" пре свега. На остала два турнира за "грен-слем", у Мелбурну и Њујорку, домогао се осмине финала.

И даље је, после пет сениорских сезона, то би сасвим обичан тениски пут на којем се није назирало да стасава један од најбољих играча свих времена и да ће ускоро да почне једна од најблиставијих ера у тенису икада. Можда је и због тога награда за најнапреднијег тенисера у 2002. отишла у руке Тајланђанина Парадорна Сричафана који је на Вимблдону избацио Агасија већ у другом колу.

На вимблдонски трон је догодине засео Федерер и на њему је и дан-данас, с 35 победа узастопце и с пет трофеја колико у послератној историји има још само легендарни Швеђанин Бјерн Борг.

Тријумфовао је и на завршном турниру. Сезону је завршио на другом месту. Фамозну награду је за ту годину добио Немац Рајнер Шитлер, али су Федереру признање одали љубитељи тениса изгласавши га на сајту АТП за најомиљенијег играча те сезоне.

Месец-два касније, после првог од три тријумфа на Међународном првенству Аустралије, Швајцарац 2. фебруара запоседа и светски престо на којем је био Американац Енди Родик. Постаје 23. број 1 од компјутерског обрачунавања бодова за светску ранг-листу 1973. Тако је означен почетак владавине какву још нико није успоставио у мушком тенису.

Била је то тек прва недеља његовог столовања. Од Нове године почиње 206 и то узастопна. Ове године је достигао чувеног Американца Џимија Конорса који је на челу непрекидно био 160 седмица (29. јул 1974 – 23. август 1977), а свргао га је Борг.

Пред Федерером је сада још један изазов који неће моћи да досегне идуће године, а то је да буде најдуже на врху макар и из неколико пута. Американац Пит Сампрас је био првопласирани укупно 286 недеља, Американац чешког порекла Иван Лендл 270, а Конорс 268. Иза Федерера је сада већ далеко Американац Џон Мекинро – 170.

Швајцарцу је у Шангају, где се ових дана игра завршни турнир, четврти пут узастопце уручено признање за тенисера који сезону завршава на првом месту и то дан после изненађујућег пораза у првом колу против Чилеанца Фернанда Гонзалеза с 3:6, 7:6 (7:1), 7:5.

Било је то први пут да Федерер изгуби у групи на финалном такмичењу од дебија 2002 (сада већ 18 мечева с обзиром да се победама у преостала два дуела у Шангају изборио за полуфинале).

Био је то и девети пораз Швајцарца ове године. Сваки његов неуспех мимо свакидашњих, а то су порази против Надала на шљаци, буде наду да је престо ове сезоне почео да му подрхтава. Једном га је савладао и Ђоковић којем на сав глас предвиђају да је будући број 1.

Федерер, који нашем тенисеру, трећепласираном на листи, бежи више од 2.000 бодова, поручује да ће да игра врхунски још неколико година јер има прегршт мотива и неостварених снова међу којима су победа на "Ролан Гаросу" и олимпијско злато. Где је крај Федереровe ерe?

--------------------------------------------------------------------------

И Сампрас имао конкуренцију

Американац Пит Сампрас је шест година узастопце завршавао на првом месту, укупно је на врху био 286 недеља, али најдуже 102 непрекидно. Агвуста 2003. је постао 11. први "рекет", али, за разлику од Федерера, његову владавину су прекидали његови савременици земљаци Џим Куријер и Андре Агаси, Аустријанац Томас Мустер, Чилеанац Марсело Риос, Шпанац Карлос Моја, Рус Јевгениј Кафељников и Аустралијанац Патрик Рафтер. Ево прегледа свих играча који су годину завршили као првопласирани.  

1973.   Илије Настасе            Румунија

1974.   Џими Конорс            САД

1975.   Џими Конорс

1976.   Џими Конорс

1977.   Џими Конорс

1978.   Џими Конорс

1979.   Бјерн Борг            Шведска

1980.   Бјерн Борг

1981.   Џон Мекинро            САД

1982.   Џон Мекинро

1983.   Џон Мекинро

1984.   Џон Мекинро

1985.   Иван Лендл            Чехословачка

1986.   Иван Лендл

1987.   Иван Лендл

1988.   Матс Виландер            Шведска

1989.   Иван Лендл

1990.  Стефан Едберг            Шведска

1991.  Стефан Едберг

1992.   Џим Куријер            САД

1993.   Пит Сампрас            САД

1994.   Пит Сампрас

1995.   Пит Сампрас

1996.   Пит Сампрас

1997.   Пит Сампрас

1998.   Пит Сампрас

1999.   Андре Агаси  САД

2000.   Густаво Киртен            Бразил

2001.   Лејтон Хјуит            Аустралија

2002.   Лејтон Хјуит

2003.   Енди Родик  САД

2004.   Роже Федерер            Швајцарска

2005.   Роже Федерер

2006.   Роже Федерер