Живот нема репризу

За Милана Митића из Пожаревца кажу да је „преварио смрт”. Проглашен је медицинским чудом јер повреде које је пре 16 година задобио у тешкој саобраћајној несрећи преживи један у милион, а потпуно се опорави један у десет милиона. Милан је био тај један.

Тог 22. августа 2010. године возио је мотор у алкохолисаном стању 170 километара на сат. Са њим је био и друг коме је дао кацигу. Улетео је у кривину и закуцао се у трем једне продавнице. Предњи точак налетео је на ивичњак, па је Милан главом директно ударио у дрвену греду.

Његов друг је испао са мотора, али највероватније захваљујући кациги његове повреде нису биле опасне по живот. Милану, међутим, нису давали шансе да преживи. Из пожаревачке болнице са лошим прогнозама превезен је у Ургентни центар у Београду, где је оперисан, али онда упада у кому.

У том стању лежао је 40 дана готово без наде да ће се икада пробудити. Како прича, рану су захватиле гљивице и бактерије, наступила је сепса, па су почела и плућа да отказују. А онда се догодило „чудо”. Почео је да се буди. Пребацују га хитно на ВМА. био је будан, али није говорио.

И онда 50. дана од несреће из чиста мира обратио се медицинској сестри. „Кево, позови ми ћалета”, рекао је у свом шеретском стилу. Чак је на њено запрепашћење издиктирао и број. Био је децембар када је пуштен кући. Непокретан, у инвалидским колицима, отежано је говорио. Сам је на ноге стао тек у мају наредне године.

Милан Митић, уз једва видљиве сметње при ходу и благо успорени говор, али са доста ожиљака на глави и у души, данас је добро. Запослио се и живот променио из корена. За алкохол и луду вожњу више нема места. Напротив, овај бивши моториста већи део свог живота сада посвећује едукацији младих покушавајући да их одврати од порока и усади им одговорност у саобраћају.

Последице неодговорног понашања, како каже, трајно су одредиле његов даљи пут. Лично искуство преточио је у превентивно – едукативни програм „Живот нема репризу”, интерактивно предавање којим младима приближава реалне последице ризичног понашања, злоупотребе алкохола, прекорачења брзине и занемаривања безбедносних мера.

„Дубоко верујем да сваки човек има задатак који му је поверен. Мој пут не посматрам као случајност, већ као мисију која ми је од Бога дата, мисију да сведочим, да доприносим, да својим искуством будим свест и подстичем одговорност код других. То није терет, већ част”, каже Милан Митић.

За десетак година обишао је много школа, одржао бројне трибине у Србији и региону, основао Удружење „Милан Митић, један у 10 милиона” и написао књигу. Постао је сарадник Агенције за безбедност саобраћаја. У фокусу предавања су ризични обрасци понашања који су привлачни младима. Указује им да такав стил живота, иако перципиран као симбол слободе и храбрости, у суштини представља пут ка самоуништењу чије последице могу бити трајне и неповратне.

„Омладини не износим пуку статистику, нити им се обраћам кроз забране. Не верујем у педагогију застрашивања, већ у снагу сведочења и личног примера. Не говорим им шта не смеју, већ им објашњавам, дочаравам и огољујем истину до мере да је осете. Јер најопасније је уверење да се то нама неће десити. И ја сам некада тако мислио. Слушао сам статистике, много пута чуо ’немој’ и ’пази’. Ипак, веровао сам да се несреће дешавају другима”, каже Милан и додаје да млади емотивно реагују на његову причу, што му даје снагу да настави да их усмерава.

Његов мото данас је – боље изгубити тренутак у животу него живот у тренутку.

Са таквом поруком наступио је и пре неколико дана пред средњошколцима у родном Пожаревцу. Детаљно им је описивао тренутак који му је заувек променио живот, видео-снимцима приказао је реконструкцију несреће, а фотографијама из периода опоравка и поновног учења основних животних функција, послао је поруку да секунда непажње не погађа само возача, већ трајно мења животе породице и пријатеља.

„Ако сам макар једног младог човека зауставио да не притисне гас до краја, да не конзумира алкохол, да веже појас, размисли пре него што направи кобну грешку, онда је моја мисија успела”, поручује јунак ове приче.

Гост на трибини „Живот нема репризу” био је отац Симеон из манастира Рукумија, који је младе позвао да негују стрпљење и смиреност.

„Младост носи крила, али мудрост је та која нас држи на правом путу”, поручио је он.​