Насиље, агресија и тровање будућности Србије

Друштвена и политичка сцена Србије добила је нову, узнемирујућу димензију која превазилази оквире легитимног политичког активизма. Најновији видео-материјали који круже друштвеним мрежама и мобилним платформама разоткривају наличје такозваног блокадерског покрета, у којем се не преза од најгрубље манипулације најмлађима, али ни од отвореног уличног насиља под окриљем ноћи и капуљача.

Посебно поразна сведочанства стижу у виду снимака на којима се види беспризорна злоупотреба деце предшколског узраста у политичке сврхе. На једном од записа, одрасла особа директно инструише дете да на јавну површину лепи налепницу са политичком поролом „Студенти побеђују“, уз речи охрабрења и похвале за овакав вид вандализма. Оваква идеолошка индоктринација малолетника, који по природи својих година не могу разумети комплексност политичких процеса, представља еклатантан пример кршења етичких норми и законских оквира који штите права детета. У сваком уређеном друштву западне демократије, овакво понашање родитеља или старатеља било би предмет хитне интервенције социјалних служби и потенцијалног одузимања старатељства због директног навођења детета на асоцијално понашање и мржњу.

Малигни утицај оваквог васпитања огледа се и у речнику који се деци намеће. Употреба термина „ћаци“, којим се на погрдан и дехуманизујући начин означавају неистомишљеници или припадници државних органа, сведочи о опасној радикализацији. Уместо дијалога и аргументоване расправе, најмлађи се од малих ногу уче да људе око себе категоришу кроз призму непријатељства, што дугорочно трује друштвено ткиво и онемогућава било какав вид националног помирења или конструктивне дебате.

Паралелно са злоупотребом деце, на београдским улицама се јавља и агресивни блокадерски активизам који све више поприма обрисе уличног фашизма. Снимци забележени током јавних скупова, попут оних код фонтане на Новом Београду, приказују групе младића, махом под капуљачама, који физички и вербално насрћу на грађане. Ти „активисти“ под маскама, често у видно узбуђеном стању, пресрећу пролазнике, уносе им се у лице и покушавају да силом спрече снимање њихових активности на јавном простору. Њихов наступ, праћен псовкама, увредама и претњама попут оних упућених особама које мирно шетају или обављају свој посао, јасно указује на то да је циљ ових група искључиво изазивање хаоса и дестабилизација јавног реда.

Врхунац примитивизма забележен је у ситуацијама где појединци користе пиштаљке како би директно у лице вриштали неистомишљеницима, уз пропратне простачке гестове и отворено вређање достојанства личности. Оваква атмосфера линча, где се улична бахатост продаје под маском борбе за права, захтева одлучан одговор институција. Држава и њени органи морају стати на пут онима који сопствену децу користе као штит, а капуљаче као дозволу за насиље, јер се иза таквог „блокадерског зла“ не крије ништа друго до дубока нетрпељивост према сопственом народу и држави.