Породице жртава чекају одговоре

Мирослава Дерикоњић

Тог 3. маја 2023. године, који минут после 8.30 часова, Србија се паралисала од бола. У београдској ОШ „Владислав Рибникар” убијени су Адриана Дукић, Ана Божовић, Софија Негић, Ема Кобиљски, Андрија Чикић, Мара Анђелковић, Катарина Мартиновић, Бојана Асовић, Ангелина Аћимовић и њихов чика Драган Влаховић. Убио их је хицима из пиштоља њихов друг и вршњак.

Србија је и после три године окована болом који се и даље шири као концентрични кругови. Са последицама незапамћене трагедије и неописивом боли, и данас се свако носи како уме, може и мора.

Родитељи настрадале деце, сам Бог зна како, нашли су снаге и мотив да крену даље. Деца у тој основној школи на Врачару наставила су да похађају школу у којој је прекинуто десет живота. Јавност је утихнула чекајући да кривац за угашених десет живота буде кажњен.

А ко је крив требало би да утврди Виши суд у Београду у другом, поновљеном поступку који је, чини се, у последње три године био место у којем се скупљао сав бол и јад родитеља убијене деце и породице човека који их је неизмерно волео. Суд је једном већ одлучивао, па је судско веће првостепеног суда са председником судијом Зораном Божовићем, прогласило Владимира Кецмановића кривим за кривична дела занемаривање и злостављање малолетног лица и тешко дело против опште сигурности, те га је осудило на јединствену казну од 14 година. Миљани Кецмановић, мајци дечака убице, изречена је казна затвора од три године након што је проглашена кривом за занемаривање и злостављање детета, а ослобођена одговорности за недозвољено држање и ношење оружја. Најблажа казна, 15 месеци затвора, изречена је инструктору у стрељани „Партизан практикал шутинг” Немањи Маринковићу због давања лажног исказа, односно зато што није говорио истину када је током истраге тврдио да дечак који је починио масовно убиство – „није долазио у стрељану и вежбао гађање”.

Ову пресуду, одлучујући о жалбама које су на њу поднете, Апелациони суд у Београду делимично је потврдио, укинуо и преиначио. Укинут је део пресуде којом су Кецмановићи оглашени кривим за злостављања и занемаривања малолетника, потврђен је део којим је Миљана Кецмановић ослобођена одговорности за недозвољено држање и ношење оружја, а преиначен онај којим је Маринковић осуђен за давање лажног исказа, па је инструктору уместо првостепених 15 месеци затвора, одмерена казна од годину дана кућног затвора.

Трогодишњицу од незапамћеног злочина, родитељи ће дочекати и у зебњи за коначни исход пет парничних поступака који су пред београдским Вишим судом, као првостепеним, вођени по приватним тужбама које су чланови породица настрадале деце поднели против родитеља дечака који је, према сопственом признању, извршио злочин у школи.

Чланови породица убијене и двоје рањене деце, као и Јелена Стевановић, наставница историје која је тешко повређена тог 3. маја пре три године, чекају да Апелациони суд одлучи о жалбама које су на одлуке у пет парничних поступака поднели Кецмановићи.

Првостепени суд је, подсетимо, у свих пет парничних поступака усвојио тужбе и по различитим основама наложио да тужени, породицама настрадалих и рањених исплате различите новчане износе од укупно четири стотине милиона динара.

Анђелко Аћимовић, који је 3. маја 2023. године изгубио ћерку Ангелину, каже за „Политику” да и после три године од трагедије, остаје питање како је уопште могло до ње да дође.

– Не можемо да нађемо ниједан разлог и мотив због чега се то догодило. А сви смо тражили одговоре, истраживали... Неки закључци постоје, иако су у домену невероватног – каже Аћимовић и наглашава да се у овом случају ради о великој небриги родитеља о детету.

Није овде у питању само небрига, него и подстрекавање и давање оружја детету за учешће у убиствима што је недопустиво, додаје он.

– Зависност од дигиталног света је тог малог монструма претворила у једног од најмасовнијих убица, не само код нас него и у свету – каже отац настрадале Ангелине.

Када је реч понављању поступка и укидању првостепене пресуде, Аћимовић каже да је још у неверици да је тако нешто уопште могло да се деси, нарочито у овако озбиљном и тешком поступку.

– Сваки учесник поступка је био дужан да води рачуна о савесном раду и сваком детаљу у поступку. Мислим да је то код судије Божовића који је водио први поступак изостало иако се нама чинило да је све у реду и непристрасно. Постоји бојазан да су неке ствари урађене непрофесионално или са злом намером и да је крајњи циљ био понављање поступка.

Оптерећени смо понављањем поступка и очекујемо затворске казне за оба родитеља. Не верујемо да може да буде другачије. Ни те казне нам ништа не значи, осим да имају превентивну улогу за друге родитеље – каже Аћимовић.

Новац који им буде исплаћен уколико Апелациони суд потврди првостепене пресуде донете у парничним поступцима, биће уплаћен у хуманитарне сврхе.

– Имамо велике потребе за децу без родитељског старања и малишане који су жртве дигиталног тровања – закључује Анђелко Аћимовић.

Простори тишине и сећања

Комеморативним програмима данас ће бити обележена трећа годишњица масакра у „Рибникару”. Од 8.40 до 20 часова у Улици краља Милана на броју десет, где се десио злочин, грађани ће моћи да одају почаст убијенима. У исто време на Великом Ташмајдану, у кругу око споменика Десанки Максимовић, биће организован Простор сећања, програмски и уметнички садржај посвећен убијенима.

У простору Малог Ташмајдана, под називом „Траг бескраја”, од 12 до 18 часова биће организоване ликовне радионице, саопштено је из прес-тима Треће комеморације жртвама масовног убиства 3. маја 2023. у школи „Владислав Рибникар”.

Р. Д.