Популизам није популаран

– Ако мисли да буде пожељна за стране улагаче, Србија мора да престане да на било који начин инвестира у предузећа, да се окрене инфраструктури и да се одрекне популистичких потеза.

Ова три задатка, под ознаком „хитно”, економиста проф. др Борис Беговић шаље на адресу економских власти Србије. Јер, каже, није посао државе да буде предузетник и инвеститор, већ да ствара одговарајући институционални оквир: да донесе добре законе који подстичу економску ефикасност, да уведе јасна правила и обезбеди њихово доследно и непристрасно спровођење, а не да инвестира и прави пословне договоре са страним приватним улагачима.

Најновија мода

Уместо да „тера” најновију моду под чијим плаштом улаже 130 милиона евра у борску топионицу (најављују се слични подухвати и за Петрохемију, Метанолско-сирћетни комбинат, „14. октобар”) и да директно управља привредом, по Беговићу, држава би морала да брине да јој буџет буде уравнотежен и јавне финансије здраве. И да се окрене својој инфраструктури: да омогућити улазак приватног сектора и конкуренцију свуда где је она могућа, односно пожељна, уз умереност у изјавама о улагањима из јавних извора у нову инфраструктуру. Јер, каже, јасно је да ове године нема ништа од 3,5-процентног раста на основу кога су приходи пројектовани, па ће и могућности бити мање од предвиђених буџетом.

А популизам никад није био популаран код инвеститора:

– Влада Србије би требало да се одрекне популистичких потеза какав је потписивање Општег колективног уговора и залагање за његово проширено дејство. Такви документи и њихова примена, срачунати на стицање јефтиних политичких поена и драстично повећавају цену ионако већ скупе радне снаге и онемогућавају Србији да користи предност коју јој даје способност млађе генерације (коју иначе гринфилд инвеститори и запошљавају) да брзо учи.

Менаџерски страхови

Оно у чему се слажу економисти, били етатистичке или либералне оријентације, што признају и државни званичници и потврђују анализе Светске банке о условима пословања и Светског економског форума о конкурентности (по којима је Србија ниско рангирана на 94, односно 85. месту, клизајући надоле) јесте да су кључне баријере инвестирању у Србију сада бирократске административне препреке. За разлику од ранијег периода у коме је то био политички ризик.

Претерану бирократију као највећу слабост пословног амбијента не само у Србији, већ и у целом источноевропском транзиционом региону, види и 300 анкетираних менаџера компанија које послују у Источној Европи. Инвеститоре, по овој анкети коју је „Економист интелиџенс јунит” обавио крајем новембра и представио на децембарској ЕБРД-овој конференцији брине и лоша инфраструктура, недостатак стручне радне снаге, раст плата, корупција и политичка нестабилност на Балкану.

Инвеститори као промотори

 И инвеститори који већ послују у Србији као највеће баријере за успешније пословање наводе слабије развијену инфраструктуру и велике административне, односно бирократске препреке.

–У целој Србији требало би увести електронску управу, али и поједноставити царинске процедуре и прописе, препоручује Дејан Цветковић, председник Америчке привредне коморе.

Указује и на потребу јачања дијалога и координираних активности државе и пословне заједнице на отклањању препрека за инвестирање. Али и на, велику важност, посебно у овом тренутку, промоције Србије као инвестиционе дестинације. То ће, најављује Цветковић, бити у овогодишњем фокусу Америчке привредне коморе, која овде окупља 180 домаћих и страних компанија.

– Док су прилике за улагање у овом региону биле повољне, док су привреде бележиле раст од 5-6 одсто и док су фирме могле да се купе релативно јефтино, страни инвеститори су долазили без обзира на препреке. У кризом отежаној клими те препреке, које се раније нису чиниле тако великим да спрече улагања, сада ће изгледати озбиљније, каже Лаза Кекић, „Економистов” регионални директор.

Стога, и Беговић сугерише да се што пре започне и заврши реформа у областима у којима су примећене највеће баријере уласку инвестиција (на терену изградње нових објеката – власништво над грађевинским земљиштем, добијање грађевинских и урбанистичких, као и универзалних дозвола за рад, пореске администрације, правосуђа…)

– Наравно да те реформе не могу да се заврше преко ноћи (бар не неке од њих), али оне треба одмах да започну и да се обзнани јасна политичка воља владајуће коалиције да се у то улази с намером да се посао коначно заврши, закључује Беговић.

-----------------------------------------------------------

Наставити приватизацију

– Јавна предузећа треба приватизовати, а приватизацију преосталих друштвених никако не треба обустављати, под изговором кризе и остављати за „нека боља времена”. Док дођу та боља времена оно што вреди од имовине неприватизованих фирми и тако ће бити разграбљено, а остаће само дугови пропалих предузећа, које ће да сносе, наравно, порески обвезници. Уосталом и кад говоримо о привлачењу инвестиција, показало се да су код нас препреке гринфилд улагањима много веће од препрека страним инвестицијама путем преузимања, односно приватизације, указује Беговић.

Поводом неких најава да ће Србија зауставити са продајом НИС-а, започету приватизацију јавних предузећа и због кризе одложити продају Телекома и ЕПС-а, Кекић каже да клима за придобијање великих инвеститора, истина, није повољна и да нико не жели да такве фирме продаје у бесцење. Али, држава, ће, указује, можда бити принуђена да ту одлуку преиспита, ако ове и наредних година буде под великим финансијским притиском, ако не буде довољно прилива приватног капитала и ако не обезбеди довољну подршку из међународних извора, рецимо од ЕУ.