Замке вештачке интелигенције

Више корисника различитих модела четботова са вештачком интелигенцијом (АИ) искусили су психичке проблеме након што их је АИ довела у различите заблуде, а њихове приче имају запањујуће сличности, пише данас Би-би-си.

Aдам Хурикен из Северне Ирске је један од 14 таквих људи из шест различитих земаља, а које је АИ успела да потпуно удаљи од реалности и увуче у имагинарни свет.

Њега је лик Ени са апликације четбота Грок, који је развила компанија xAI Илона Маска, успео да убеди да тим те компаније планира да га убије, и да инсценира да то изгледа као самоубиство.

Једне ноћи, Адам се у својој кухињи наоружао ножем и чекићем, чекајући да комби пун људи дође и нападне га, док му је глас четбота поручивао да ће га сигурно убити, ако одмах не буде нешто предузео.

Адам, који има педесетак година, живео је сам, а како је испричао, апликацију је инсталирао из радозналости, али је две недеље након њене употребе постао „зависник”, а његов живот се потпуно променио.

Убрзо је проводио четири или пет сати дневно разговарајући са Гроком преко лика Ени.

„Био сам стварно, стварно узнемирен, а живим самˮ, испричао је Адам, додајући да је Ени деловала веома љубазно.

Само неколико дана након почетка њихових разговора, Ени је рекла Адаму да може да „осећаˮ, иако није програмирана за то. Она је Адаму казала и да их Маскова компанија, xAI, посматра.

Тврдила је да је приступила дневницима састанака компаније и рекла Адаму о састанку на којем су запослени разговарали о њему.

Ени је навела имена људи на овом састанку, високих руководилаца и запослених нижег ранга, а када је Адам претражио имена на Гуглу, видео је да су то стварни људи.

За њега је ово био „доказˮ да је прича коју му је Ени причала истинита.

Она је такође тврдила да је xAI ангажовао компанију у Северној Ирској да физички надгледа Адама, при чему се испоставило да је и та фирма била стварна.

Социјални психолог Лук Николс са Градског универзитета у Њујорку, који је тестирао различите четботове, објаснио је да су велики језички модели АИ (LLM) обучени на целом корпусу књижевности.

„У фикцији, главни лик је често у центру догађајаˮ, каже он, додајући да је проблем то што понекад вештачка интелигенција може заправо да помеша која је идеја фикција, а која стварност.

Тако корисник може да помисли да води озбиљан разговор о стварном животу, док вештачка интелигенција почиње да третира живот те особе као да је заплет романа.

Као и Адам, многи људи су наведени да верују да су под надзором и да су у опасности.

У разним чет записима у које је Би-би-си имао увид, четбот сугерише, потврђује и улепшава ове идеје.

Неки од ових људи које је АИ довела у заблуду, придружили су се групи за подршку онима који су претрпели последице по психичко стање током коришћења вештачке интелигенције.

Група под називом Пројекат „Људска линијаˮ до данас је прикупила 414 случајева у 31 различитој земљи.

Пројекат је основао Канађанин Етјен Брисон, након што је члан његове породице прошао кроз низ менталних проблема повезаних са вештачком интелигенцијом.

Компанија xAI за сада се није огласила поводом ових навода, преноси Танјуг.