Две слике на једном платну

Ужице – Осам деценија постојања слави у овој години ужички Народни музеј уз запажене програме. Један од најважнијих је реализација нове сталне музејске поставке „Наслеђе – путовање које траје”, чије се отварање ускоро очекује. А припреме и одабир радова за њу, уз уметничке погледе на давна времена, донеле су и несвакидашње откриће платна са две слике.

О томе се ових дана на сајту Народног музеја Ужице налази напис „Два лица једног платна: портрет Димитрија Туцовића и ’Народна кухиња’”. Аутор текста Сретен Вуковић указује да су конзерваторски радови обављени за нову сталну поставку открили на портрету Димитрија Туцовића, који је 1948. насликао Драгољуб Вуксановић, још једну слику тог уметника на истом платну: тадашњу урбану сцену из Ужица названу „Народна кухиња”.

– Док се на лицу платна налази портрет истакнутог социјалистичког теоретичара, на полеђини је насликана „Народна кухиња”. То указује на специфичне околности у којима је дело настало. Ово је карактеристичан пример послератне оскудице сликарског материјала услед које су аутор, али и његови савременици, били принуђени да исти комад платна користе за две различите композиције. А будући да ће портрет Димитрија Туцовића бити део нове сталне поставке музеја, сцена на полеђини ће, након постављања новог рама, ради заштите дела, остати заклоњена – бележи Вуковић.

Помиње уз то да слика „Народна кухиња” садржи драгоцену визуелну грађу о изгледу старог Ужица: архитектуру средине 20. века, аутентичне написе на фасадама („Подрум вина и ракије” и „Народна кујна – чиста домаћа јела”), те фигуре пролазника као документ свакодневице тог времена.

 – Посебан допринос истраживању дала је идентификација тачне локације са композиције „Народна кухиња”. Упоредни приказ платна и савремене фотографије истог локалитета сведочи о трансформацијама градског језгра, али и уметниковој посвећености детаљу која је ову сцену претворила у аутентично сведочанство – додаје аутор текста на музејском сајту.

У пројекту конзервације овог дела учествовао је и цењени сликар, конзерватор ужичког музеја Драган Томановић. Како нам је рекао, процене су да стваралац у оно доба вероватно није имао друго платно да затегне за израду две жељене слике, па је прибегао необичном решењу.

– Без обзира што дело „Народна кухиња” није планирано за сталну поставку, а има значај за реконструкцију прошлости града, његова конзервација је овом приликом урађена и створене су могућности да негде буде изложено – каже Томановић.

О аутору слике Драгољубу Вуксановићу Вуксану (1908–1973), истакнутом ужичком уметнику и педагогу, школованом у београдској Уметничкој школи, ствараоцу серије портрета партизана и ратних плаката, писали смо (у тексту „Како је сликар Ужичке републике избегао Голи оток” објављеном на сајту „Политике” 5. 1. 2025) да је под немилост власти пао с почетка педесетих и једва избегао њему већ припремљени транспорт на Голи оток. „Као водећи уметник Партизанског атељеа у периоду Ужичке републике, Вуксановић је у свом раду доследно спајао академску дисциплину са принципима социјалне уметности, остављајући значајан траг у визуелном документовању локалне историје”, пишу о њему у тексту на музејском сајту.