Како интернет преваранти из Уганде зарађују хиљаде долара мучећи псе

Пас црвене длаке лежи поред пута. На први поглед делује мирно, готово као да спава. Међутим, како се камера са ТикТока помера са његове главе ка остатку тела, указују се озбиљне повреде задњих ногу. Убрзано дише, очигледно у боловима, пише Би-Би-Си.

Текст који прати овај снимак од 15 секунди обавештава гледаоце да је пас доживео несрећу и моли их да спасу његов живот донацијама преко онлајн линка. У наредне три недеље након објаве, овај пас се појавио у стотинама кампања на десетинама различитих профила. Корисница из Велике Британије дала му је име Расет, инспирисана бојом његовог крзна. За његово лечење прикупљене су хиљаде долара, али Расету никада није било боље.

Истраживачки тим куће Би-Би-Си открио је шокантну истину: овај пас у Уганди био је само реквизит у свирепој превари. Он је део скривене индустрије која профитира на окрутности према животињама. Иако је немогуће са сигурношћу утврдити како је Расет задобио повреде, новинари су склопили мозаик који указује на то да је животиња, без обзира на узрок несреће, била изложена дуготрајној патњи зарад профита.

Ова прича повезује градић у Уганди са љубитељима животиња удаљеним хиљадама километара. Преваранти их маме потресним сликама, лажима и вештим коришћењем западњачких стереотипа о Африци као месту великог сиромаштва и опште равнодушности према добробити животиња. Али највећу цену плаћају пси попут Расета.

Градић Митјана, удаљен око 70 километара од Кампале, постао је озлоглашен у свету онлајн активиста као центар лажних азила за псе. Младићи из руралних делова Уганде схватили су колико су пси популарни на Западу и колико је лако претворити опсесију друштвених мрежа у готов новац.

„На Западу су људи веома страствени када су животиње у питању. Ови младићи су схватили да могу зарадити богатство ако набаве пса“, каже Барт Какуза, председник Друштва за заштиту и негу животиња Уганде.

Само у последњих пет година, преко платформе „ГоФандми“, прикупљено је више од 730.000 долара за наводне азиле у Уганди. Чак 40 одсто ових кампања води директно до Митјане. Тамо је овај бизнис јавна тајна. Становници кажу да је преваранте лако уочити: „Када видиш младића који вози Субару, знаш да је преварант".

Откривено је да се поједини објекти изнајмљују као сетови за снимање. Власници лажних азила наплаћују улаз онима који желе да снимају псе, па се иста животиња појављује на десетинама различитих профила.

У једном таквом објекту, који води младић по имену Чарлс Лубаџа, новинари су затекли 15 паса у једном кавезу, како леже у сопственом измету, неухрањени и летаргични. Лубаџа је пред скривеним камерама отворено признао да азил служи искључиво за извлачење новца од белаца.

Најстрашнија сумња активиста је да преваранти намерно сакате животиње како би добили потреснији материјал. Лубаџа је то потврдио: „Када им је понестало садржаја, неки људи су почели да секу псе како би тражили новац".

„Иако су се тактике превараната промениле због већег надзора, Никола Берд упозорава да су животиње и даље у животној опасности. „Сав тај бол нанет је само ради неколико донација. Ниједна животиња не би смела овако да живи“, закључује она.