Уметност сведочења

На 61. Бијеналу савремене уметности у Венецији Србију ће представљати Предраг Ђаковић изложбом са радним насловом „Преко голготе до васкрса”. Ђаковић (1964) живи и ради у Прагу, на тамошњој Ликовној академији се школовао и тамо је дипломирао на одсеку монументално сликарство у класи професора Јиржија Сопке. Kустоси изложбе су Томаш Коудела и асистент уметника Олга Чучковић.

Поставка у Павиљону Србије замишљена је као „простор тишине који подстиче лично и колективно промишљање, место за контемплацију, не спектакл”. Рад Предрага Ђаковића обрађује теме историје, идентитета, колективног сећања.

Пројекат у павиљону Србије састоји се од три елемента: архивске изложбе великог формата, скулпторалног аранжмана од више стотина старинских кофера и видео-рада са клавирском композицијом у а-молу, коју је компоновао и изводи је сам уметник. Отварање Павиљона Србије је у петак у 13 часова.

Још 1989. године, као студент, Ђаковић је излагао на групној изложби у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” у Београду, поводом 600 година Косовске битке.

У међународним оквирима представљао се изложбама у Прагу, Њујорку, Лондону, Минхену, Бостону, Лос Анеђелесу.

Изабран је на конкурсу Министарства културе Републике Србије, а у образложењу комисије истакнуто је да „уметност не служи естетизацији него сведочењу”, те да Ђаковић не слика „лепе слике”, већ је његова уметност сведочење историје и искуства. Његово дело спаја индивидуално искуство, колективно памћење и универзалну људску судбину. Ђаковић је добитник бројних међународних признања, укључујући Награду „Салвадор Дали” (1996) и Награду европског круга Франца Кафке (1997). Иако је дуго био ван радара шире српске јавности, 2024. године је имао изложбу „Молитва као Милосрђе” у Галерији Матице српске у Новом Саду, где су његови радови били изложени уз дела чувеног Алфонса Мухе. Године 2018. објављена је и монографија о његовом делу „Ефемерис једног цртежа”. Избор Предрага Ђаковића за српског представника на Бијеналу у Венецији изазвао је овдашње различите реакције. С једне стране истакнуто је да „Ђаковићев рад не припада оквирима савремене уметности какву промовише Венецијанско бијенале”, док је с друге стране оцењен као озбиљан и одговоран концепт, „повратак снази унутрашњег исказа и сликарству као етичком чину”.

Овогодишње Бијенале у Венецији биће отворено 6. маја за новинаре и стручњаке као тродневни вернисаж, а онда званично за публику од 9. маја до 22. новембра под заједничким насловом „Под молским кључевима”.