Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шетња уз шољу кафе

Шетња уз шољу кафе

Пролазници са великим картонским шољама кафе нису више реткост на улицама Београда. "Кафа за понети", принцип преузет из развијенијих друштава у којима је време новац и сваки тренутак драгоцен, наишла је на плодно тле и у нашој престоници.

Да ли је то само још један од статусних симбола уз помоћ којих "мали човек" ствара себи илузију припадања изузетнима, или је то одраз стварне потребе за брзим животом? Професор др Ратко Божовић, културолог и социолог, каже да не види смисао у прихватању образаца понашања преко ноћи.

– Убрзање у свему и свачему не води ничему. Оазе медитације, какве су кафане и кафеи, као да нестају пред убрзањем, а живот постаје формалност. Ствара се илузија да смо слободно изабрали такав начин живота, а у ствари смо неслободни пошто су други изабрали уместо нас – истиче Божовић.

Концепт "кофи шопа", у коме конобар не прилази гостима да их послужи за столом него се они сами служе, прихватили су многи локали у главном граду. Угоститељи су у томе видели, пре свега, економски интерес. Према речима Ђорђија Стајкића, власника консултантске куће "Кофи калчер" која је прва поставила концепт "кофи шопа" код нас, власницима кафетерија се много више исплати да служе "кафу за понети".

 – За власнике кафића је јевтиније да не служе кафу у локалима, будући да увек постоји потенцијални трошак разних потрепштина као што су сапун, тоалет папир и слично. Њима се више исплати да продају кафу коју ће купци да пију напољу – тврди Стајкић.

Он истиче да проценат продаје "кафе за понети" расте из месеца у месец за 15 одсто.

– Сматрам да ће ускоро конзумација "кафе за понети" да буде заступљена са 30 одсто у односу на укупну продају кафе у локалима – истиче Стајкић.

Мали ритуал испијања кафе као да се полако губи у нашем друштву. Данијела Мандић, студент Филолошког факултета, каже да не може да замисли дан без велике шоље кафе са карамелом коју купује у кафетерији у Кнез Михаиловој улици.

 – Раније сам пила турску кафу. Али, сада највише волим да купим "кафу за понети" и да са пријатељицама прошетам до Калемегдана и да тамо уживамо у погледу на Нови Београд и у доброј кафи – каже Мандићева.

Зоран Стевановић, економиста у  једној иностраној банци, каже да ипак више воли домаћу кафу.

Често са колегама, на паузи од посла, купујем кафу коју попијем при повратку у банку, али право задовољство за мене је када могу да одвојим сат времена да на миру уживам у кафи у неком лепом кафићу – каже Стевановић.

--------------------------------------------------------------------------

Кафићи ће опстати

– Ланци кафетерија нуде и могућност седења и лаганог испијања кафе. Зависно од ситуације, људи бирају један или други модел. Мислим да ниједан неће надвладати и да ће овдашњи људи, баш као Италијани или Французи, сачувати тај ритуал, макар уз еспресо – каже Иван Бевц, аутор једног од најпосећенијих блогова на Интернету који се баве феноменима свакодневице.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.