Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЦЕНТАР ХЕЈДАР АЛИЈЕВ

Футуристичко ремек-дело Захе Хадид

Како је „Краљица криве” заувек променила панораму Бакуа
Футуристичко ремек-дело Захе Хадид
Центар Хејдар Алијев (ФОТО ЕПА/ROBERT GHEMENT)

Баку последњих година све снажније гради имиџ модерног регионалног центра, а један од најупечатљивијих симбола те трансформације јесте Центар Хејдар Алијев, футуристичка грађевина отворена 2012. године.

Овај културни комплекс представља симбол савременог Бакуа и спој архитектонске иновативности и културног идентитета азербејџанског народа.

Архитектура овог Центра свесно одбацује праволинијске форме – у његовој конструкцији не постоји ниједан оштар угао, нити потпорни стуб, чиме се постиже утисак лебдеће лакоће и флуидности.

У кров зграде уграђено је чак 90 километара металне мреже и више од 12.000 панела различитих облика – од троугла до трапеза и од правоугаоника до паралелограма.

Укупна површина комплекса износи 15,93 хектара, док унутрашњи простор заузима више од 100.000 метара квадратних.

Највиша тачка достиже висину од 74,1 метар.

Архитекта овог модерног здања је Заха Хадид, чији је препознатљиви дизајн постао један од заштитних знакова Бакуа.

Таласасте линије Центра Хејдар Алијев већ годинама привлаче пажњу посетилаца и управо због своје архитектонске јединствености, центар је 2014. године награђен престижном међународном наградом за дизајн.

Тиме је Заха Хадид постала прва жена добитница тог признања у категорији архитектуре.

Изградња Центра Хејдар Алијев коштала је око 250 милиона америчких долара.

Грађевина носи назив по бившем председнику Азербејџана и оцу садашњег шефа државе.

Хејдар Алијев је био трећи председник Азербејџана и једна од најзначајнијих фигура у модерној историји ове земље.

Владао је Азербејџаном готово три деценије – најпре као лидер Азербејџанске Совјетске Социјалистичке Републике (1969–1982), а касније и као председник независног Азербејџана од 1993. до 2003. године.

Преузео је власт у периоду дубоке политичке и економске кризе, успостављајући стабилност и покрећући значајне економске реформе, укључујући развој нафтне индустрије.

Сматра се оснивачем модерног Азербејџана.

Његов син, Илхам Алијев, наследио га је на месту председника 2003. године, преноси Танјуг.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neko
Impresivno. Imamo sada direktnu avionsku liniju do Azerbejdzana, i poseticu ovo mesto. Rim i Pariz nude ionako samo beskonacno cekanje u redovima.
Брицо
Свашта данас пролази као ремек дело. Чак и неуспело вајање без текстуре у аутокаду.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.