Европа плаћа политику Вашингтона

Украјинска криза, али и најављено повлачење хиљада америчких војника из Њемачке, све јасније показују да се раскол унутар НАТО-а продубљује и да се интереси САД и европских савезника све више разилазе, оцијенио је кинески лист „Global Times”.

У анализи посвећеној питању да ли ће Европа коначно озбиљно приступити сопственој стратешкој аутономији, овај лист наводи да је „амерички кишобран” почео да се повлачи и да се европске државе суочавају са питањем да ли могу и даље да се ослањају на Вашингтон када је ријеч о сопственој безбједности.

„НАТО више није чврсто уједињен војни савез какав је некада тврдио да јесте. Сукоб интереса међу његовим чланицама све је израженији, а рат у Украјини то је већ јасно показао”, пише „Global Times”.

Према оцјени аутора, Вашингтон је од украјинског сукоба имао користи, док је Европа поднијела велики дио трошкова – од финансирања испорука оружја Кијеву до спровођења обимних санкција против Русије. У тексту се додаје да је Европа, након прекида приступа јефтинијој руској нафти и гасу, платила високу цијену кроз раст трошкова енергената, слабљење конкурентности извоза и пад стандарда грађана.

Повод за нову расправу о европској безбједности била је и одлука Вашингтона да повуче око 5.000 војника из Њемачке, чиме би америчко војно присуство у Европи било враћено на ниво прије 2022. године, јавио је Ројтерс. Њемачки министар спољних послова Јохан Вадефул поручио је да ова одлука неће створити празнину у одвраћању НАТО-а, али је истакао да Берлин мора убрзати развој сопствених војних капацитета.

„Global Times” подсјећа да је Европа још од Хладног рата навикла на безбједносну зависност од Сједињених Држава, али поставља питање да ли је такав однос одржив у времену дубоких глобалних промјена.

Према оцјени кинеског листа, Европска унија је важан пол у мултиполарном свијету и Пекинг, како се наводи, подржава европске интеграције и тежњу ЕУ ка стратешкој аутономији. Међутим, аутори истичу да Брисел у пракси и даље у великој мјери слиједи политику Вашингтона, што, како оцјењују, није само кратковидо већ и слаби саму европску тежњу ка истинској независности.

У закључку текста наглашава се да за Европу стратешка аутономија више није ствар избора, већ питање на које ће морати да одговори. „Одговор можда неће доћи преко ноћи, али би историја прољеће 2026. године могла запамтити као преломни тренутак”, наводи „Global Times”.