И комшији цркла крава

Две године су ликовали у Црвеној звезди: у комшилуку, у табору највећег и љутог ривала, догађало се свашта! Навијачи су бојкотовали утакмице јер су тражили смену "незаменљивих", затим је за председника дошао, др Поповић који је обећавао куле и градове. "Црно-бели земљотрес" тресао је све у клубу и око њега. Дотле је вечити супарник у нашем слабом шампионату "брао ловорике" и заредом освојио две дупле круне. Пошто је одавно постављен циљ – Лига шампиона а то није крио ни председник Драган Стојковић – све карте су бачене на високо евро-друштво. Европа не може без Звезде, нити Звезда без Европе – тако су резоновали у најтрофејнијем клубу и првом шампиону Србије.

Минулог лета кобајаги скаути су се разлетели по белом свету. Да би се стигло у елитно друштво Европе неопходно је појачати се на свим позицијама. Не само на терену (играчи и стручњаци), него и у канцеларијама (два генерална секретара), довести што више спонзора, привући бизнисмене, водити их на путеве као госте које су они платили... Некадашњи играчки ас Стојковић, који је славу више стекао у далеком Јапану него док је био у Европи (напомен: пратиле су га повреде и неспоразуми са Тапијем у Марсеју), као председник и човек који је одлучивао кога од појачања довести – није урадио ништа! Истина, две дупле круне су више дело играча и тренера Зенге и Ђуровског (опаска: ни чувени  Бајевић није помогао већ је у марту 2007. дигао сидро).

Али,  народ  тражи много више: хоће Европу, хоће Лигу шампиона. Зато је и Стојковић био задужен за куповину странаца. Од легионара мало који би могао да игра у нашим клубовима из приградских насеља. Отвореније речено: Пикси је купио бофл робу, а навијачима је продавао маглу "да су то играчи с којима ће Звезда и ’делије’ остварити своје снове".

Ништа од Лиге шампиона. Лига Уефа је утешно такмичење али ни у њему "црвено-бели" нису убрали црвену ружу. Две утакмице – Бајерн (2:3 у Београду) и Арис (0:3 у Солуну) са образованим и углађеним, али плашљивим тренером Косановићем показале су како се ни у фудбалу не треба оријентисати само на дефанзиву и правити тактичке замисли са играчима који то нису кадри да остваре.

Као да је све то предосетио и командант Стојковић је поднео оставку. Збрисао са "бојног поља" а рапорт (извештај) није поднео! Није ни потребно, резултати су све рекли. Пикси се бацио на убрзано учење како би код свог "пријатеља" Ђорђа, који га је својевремено избацио из репрезентације, преко "приватних" предавача, стекао ПРО диплому и отишао у Јапан где су га као играча прозвали "Змај од Нагоје". Пикси сад хоће да у Јапан крене као – тренер.

Два некад члана "велике четворке" из свих послератних Југославија (Црвена звезда, Партизан, Динамо, Хајдук) пала су на ниске гране. Истина, Партизан се опробао у Лиги шампиона (без иједне победе и три дата гола – стрелац Делибашић), а Звезда и даље сања високо друштво. Тим са "Маракане" био је на корак до европске елите, али је Глазгов Ренџерс одржао у Београду 0:0. Одмах после још једног краха у квалификацијама за Лигу шампиона у новинама се могла прочитати "интересантна" изјава Ивана Томића, наследника Ненада Бјековића у црно-белој фотељи:

"Сви ми у Партизану навијали смо за – Ренџерс!"

Ето, то смо ми – Срби. Да је, рецимо, Гордан Петрић, који је играо за Ренџерс (посетио их током боравка у Београду) сам то рекао, могло би и да се схвати. Али, колективно радовање неуспеху највећег такмаца на међународној сцени заиста је несхватљиво.

И у Црвеној звезди, кад је упркос победама над Зрињским (тим из Мостара ни у српској лиги не би био изнад половине) Партизан због вандалског и хулиганског понашања навијача избачен из такмичења, су се смејурили и – радовали! Звезду је у Лиги Уефа Бајерн бацио на колена и у финишу меча вратио дуг из 1991. године, па је Арис са Бајевићем (коме у Београду очигледно није било лако да ствара тим а да га током сезоне Драган Стојковић продаје), такође у последњим минутима сусрета, показао да је "солунски фронт" непробојан за "делије". Истина, на улицама Солуна се водио навијачки рат у коме су дебљи крај извукли – наши "борци"!

"Црно-бели" комшија се мало био осилио после европске казне и домаћег фуриозног старта, па су Ђукић и његови изабраници почели да изјављују "како су већ прваци и да у земљи немају правог премца". Кад и њима дође црни петак као и Црвеној звезди која је катастрофално играла, а на домаћој сцени још није доживела дебакл. Сада је Партизан почео да "штуца" (три узастопна ремија). Звезда је са Косановићевим наследником Сашом Јанковићем, сином некадашњег новинара "Политике" Добривоја, успела да се из Смедерева, после дуела са "пензионерским тимом" директора Богдановића, врати уздигнута чела. И новине су већ пуне славопојки: те зашто досад није играо голгетер Јестровић, Миловановићу је враћена капитенска трака, Бајалица показао зашто је дошао на "Маракану"...

И док се комшије "свађају" и једни другима губљењем бодова чине услуге, мада је одавно цркла и црно-бела и црвено-бела крава, зрачак фудбалског сунца на нашем небу. Војводина се са Ивицом Брзићем повампирила и камо лепе среће да друга српска титула шампиона оде у српску Атину у – Нови Сад.