​Кинотека: избор филмова Мерилин Монро

Једна од најпознатијих светских глумица Мерилин Монро ( Лос Анђелес, 1. јун 1926- Лос Анђелес, 5. август 1962) рођена је пре једног века. Београдска Кинотека у знак сећања на ову филмску диву припремила је избор њених филмова који ће бити приказани од 29. маја до 2. јуна у сали „Макавејев”. Заносна плавуша блиставог осмеха донела је на велики екран нову димензију сексепила и постигла огромну популарност током кратке каријере, а после трагичне и преране смрти још дуго остала симбол раскошне женске лепоте.

Поклоницима великог платна и поетике Мерилин Монро биће представљени неки од њених најпознатијих филмова: романтична комедија „Седам година верности”  и „Неки то воле вруће” Билија Вајлдера, откачена комедија „Мајмунска посла” Хауарда Хокса, али и вестерн „Река без повратка” Ота Премингера. Ту је и дело „Нијагара” Хенрија Хатавеја, „Неприлагођени” Џона Хјустона. Тај савремени вестерн, уз елементе драме и романсе, према сценарију Артура Милера, био је последњи дугометражни играни филм за чувену Мерлинку, исто као и за њеног партнера пред камером, оскаровца Кларка Гејбла.

Рођена као Норма Џин Мортенсон 50-десетих и раних 60-десетих година прошлог века. Важила је за најплаћенију глумицу читаву деценију. Њени филмови зарадили су 200 милиона долара до тренутка њене трагичне смрти 1962. године.

Рођена и одрасла у Лос Анђелесу харизматична Мерилин Монро већину свог раног детињства провела је у хранитељским породицама и сиротишту. Њена мајка Гладис Перл Бакер ( рођена Монро) потицала је из сиромашне породице Средњег Запада која се преселила у Калифорнију.

Са свега 16 година Мерилин Монро удала се за Џејмса Доертија и радила у фабрици током Другог светског рата, када је упознала извесног фотографа и започела каријеру модела.

„Када сам имала пет године, пожелела сам да будем глумица. Нисам волела свет око себе, јер је био мрачан, али волела сам да се играм сама у кући. Када сам чула да је то глума, рекла сам да то желим да будем” казивала је Мерилин Монро у једном од својим интервјуа.

После низа мањих филмских улога, потписала је у то време уговор са Фоксом средином прошлог века… Врхунцем њене каријере сматра се филм „Неки то воле вруће” за који је добила Златни глобус за најбољу главну глумицу. Била је позната по јунакињама комичног карактера, али се пред крај каријере окренула озбиљнијим улогама. Тешко јој је падало што су јој током каријере додељиване улоге наивних плавуша и девојака жељних новца, због чега је сматрала да јој је ускраћено да покаже своје глумачке домеете…