Маркетинг најјефтинијег града

Треба провести неко време у том изолованом гнезду кога зову Народна скупштина, па да се схвати како су људи који појма немају о стању које влада у земљи готово увек они који ту земљу представљају.

Ово упозорење Жозефа Прудона, иако изречено половином 19. века, има и у нашем времену своје универзално значење и смисао. Деловање овако утврђене политичке чињенице и друштвене правилности можемо видети скоро свакодневно. Најновији пример ове својеврсне слепе мрље и недостатка осећаја за реални живот је извештај групе „независних економиста” у чијем закључку је оцена да је Београд најјефтинији град међу осам главних градова у региону. Стање, дакле, није толико тужно као што се могло претпоставити када се читају одређени паушални и тенденциозни извештаји и када се више пута објављују непрецизне информације у медијима, речено је у име истраживача.

Основна поента, а очигледно и главна сврха, овог истраживања била је, међутим, у томе да се покаже да одређени трговачки ланци (погодите који) нису искористили свој повољан положај и створили монополску позицију.То је драгоцени резултат овог истраживања – да се докаже да живимо у друштву у коме нема трговачких монопола, па је зато Београд најјефтинији град у региону. Још само да грађани поверују у ову тврдњу која вређа здрав разум, али и осећање за функционисање и спознавање реалног живота. Ипак, врхунац политичког аутизма и бахатости показао је министар трговине Слободан Милосављевић наступајући још једном као гласноговорник великих трговинских ланаца који су по њему оличење здраве конкуренције и непостојања монопола. Милосављевић каже да њему као министру та чињеница бољег живота импонује, тим пре што је Београд конкурентан захваљујући произвођачима анализираних производа, али и трговцима и, пре свега, трговинским ланцима који су успели да развију озбиљну конкуренцију и тако спрече настанак монопола. Министар је искористио и ову прилику да на представљању резултата истраживања покаже да су тврдње о постојању монопола само произвољне приче непоткрепљене истраживањима. При томе, он се жали да није имао довољно наклоности појединих медија да презентира своје уверење о благотворном деловању конкуренције. Јер ово истраживање није наручило Министарство трговине већ су га обавили независни економисти и оно, према тумачењу Милосављевића, даје праву слику стања ствари. Није сасвим јасно када министар говори као члан владе која се бори против монопола а када као заступник великих трговачких ланаца. Још само да поверујемо у ову потемкиновску маркетиншку слику.

Свакодневни живот у Србији се, међутим, у великој мери претворио у сталну и све суровију борбу за преживљавање и голи опстанак – шири се сиромаштво и незапосленост, приватизација се по својим погубним последицама манифестује као надирућа пустиња,угрожене су виталне социјалне функције државних институција, али то као да не дотиче министра трговине и независне економске истраживаче јер они су доказали да је наша слика стварности извитоперена. Јер, свет сигурно ружичастије изгледа на гала пријемима приликом отварања великих трговинских центара, као створених за развијање и подстицање конкуренције.

И министар економије Млађан Динкић тврди ових дана да ће грађани Србије, као некада давно, опет моћи да, релативно лако, купе фрижидер, регал или аутомобил. Да ли је овом хиперактивном министру познато да људи данас у продавницама купују само најелементарније прехрамбене производе потребне за свакодневни живот и да то и те како осећају као све већи терет.

Поред ових примера политичког аутизма, један од врхунаца хипокризије могли смо видети и у одлуци чланова Републичке изборне комисије из Демократске странке да поднесу оставке на чланство у овом важном државном органу, након што су примили милионске надокнаде за свој мукотрпни рад. „Искључиви разлог за оставке јесте моралне природе. Представници ДС-а су оставкама изразили став о догађајима у РИК-у и о неодговорном трошењу новца, иако нису учествовали у креирању процедура којима је омогућено неодговорно трошење новца. Дакле, они су се на овај чин одлучили као одговорни и морални људи”, каже, не трепнувши, у својој изјави портпарол ДС-а Јелена Триван. Чланови РИК-а су у ствари жртве процедуре. Да ли смо до те мере изгубили осећај за одговорност и огрезли у релативизму да не можемо више да препознамо стварно значење моралности и честитости. Проглашавати за моралне узоре оне који су тек након откривања у јавности њихових огромних новчаних надокнада одлучили да из „моралних” разлога поднесу оставке може се тумачити као врхунац лицемерства, неодговорности и бахатости партијских функционера. Дух Бодрума као да је још увек присутан.

публициста