Кад је тешко, Кина

Бо­ри­слав Кор­ко­де­ло­вић*

У тре­ћем ме­се­цу аме­рич­ко-изра­ел­ске агре­си­је на Ислам­ску Ре­пу­бли­ку Иран рат је у стра­те­шком ћор­со­ка­ку. Ва­зду­шне кам­па­ње ни­су ус­пе­ле да сло­ме иран­ску од­луч­ност; „опе­ра­ци­је про­ме­не ре­жи­ма” су про­па­ле; ра­ту су се при­дру­жи­ли ли­бан­ски Хе­збо­лах и је­мен­ски Ан­сар Алах. За­пад­ни ме­ди­ји пи­шу о пре­ко­мер­ној вој­ној рас­про­стра­ње­но­сти Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва и њи­хо­вим нео­др­жи­вим рат­ним на­по­ри­ма.

У ме­ђу­вре­ме­ну се по­чет­ни став На­род­не Ре­пу­бли­ке Ки­не у ве­зи с осу­дом не­ле­гал­ног на­па­да на Иран, су­прот­но По­ве­љи Ује­ди­ње­них на­ци­ја и без од­лу­ке Са­ве­та без­бед­но­сти, про­ме­нио. Но­во­на­ста­ла си­ту­а­ци­ја као стра­те­шки им­пе­ра­тив за Пе­кинг тра­жи све ак­тив­ни­ју уло­гу НР Ки­не у ра­ту у За­пад­ној Ази­ји.

Не­у­спех Ва­шинг­то­на ство­рио је опа­сан ва­ку­ум. По­што се вој­не мо­гућ­но­сти ис­цр­пљу­ју, а по­ли­тич­ка во­ља сла­би, Ва­шинг­тон као да тра­жи из­лаз ко­ји ће му омо­гу­ћи­ти да са­чу­ва образ. Тен­зи­је су оштре ме­ђу са­ве­зни­ци­ма Ва­шинг­то­на у За­ли­ву, од ко­јих су не­ке оста­ле с тек не­ко­ли­ко да­на за­ли­ха ра­ке­та пре­сре­та­ча и при­ват­но ин­си­сти­ра­ју на окон­ча­њу не­при­ја­тељ­ста­ва. Иран се, упр­кос сна­жном от­по­ру, су­о­ча­ва с огром­ним еко­ном­ским гу­би­ци­ма и пи­та­ње је до­кле мо­же да одр­жи стал­ну вој­ну го­то­вост.

Док се у ре­ги­о­ну ко­ле­ба­ју, гло­бал­ни еко­ном­ски ути­ца­ји су опи­пљи­ви – наф­та ко­шта ви­ше од 100 до­ла­ра по ба­ре­лу, а Ме­ђу­на­род­ни мо­не­тар­ни фонд упо­зо­ра­ва на „не­за­ми­сли­ву” ин­фла­ци­ју. За ве­ли­ког уво­зни­ка енер­ге­на­та по­пут НР Ки­не то би мо­гло да ре­ме­ти еко­ном­ску ста­бил­ност. Дру­га нај­ве­ћа (по не­ким ме­ри­ли­ма и пр­ва) еко­ном­ска си­ла све­та на по­чет­ку је спро­во­ђе­ња ам­би­ци­о­зног 15. пе­то­го­ди­шњег пла­на раз­во­ја (2026–2030), ко­ји во­ди до у осно­ви раз­ви­је­ног со­ци­ја­ли­стич­ког дру­штва у 2035.

Но, усред гло­бал­не па­ра­ли­зе, НР Ки­на се до­жи­вља­ва као до­след­на и ан­ти­рат­на си­ла. У апри­лу је у Пе­кин­гу за­бе­ле­жен по­раст ди­пло­мат­ских ак­тив­но­сти на ви­со­ком ни­воу, уго­стив­ши по­зна­те стра­не ли­де­ре и чла­но­ве кра­љев­ских по­ро­ди­ца ко­ји тра­же гло­бал­ну ста­бил­ност.

Би­ли су то тај­ланд­ска прин­це­за, пре­сто­ло­на­след­ник Абу Да­би­ја (се­ди­шта се­дам Ује­ди­ње­них Арап­ских Еми­ра­та), пред­сед­ни­ци Ви­јет­на­ма и Мо­зам­би­ка, шпан­ски пре­ми­јер, (по­сле шпан­ског кра­љев­ског па­ра у но­вем­бру 2025), ру­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва. Пе­кинг је у пр­вој че­твр­ти­ни 2026. уго­стио и ли­де­ре Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Не­мач­ке, Фин­ске и Ир­ске.

Не­дав­не по­се­те не­сум­њи­во су по­ве­за­не с аме­рич­ком и изра­ел­ском вој­ном ак­ци­јом про­тив Ира­на и нафт­ном кри­зом. По­ка­зу­ју да ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца уве­ли­ко оче­ку­је да ће НР Ки­на игра­ти ак­тив­ни­ју уло­гу у ва­жној фа­зи.

Ки­на одр­жа­ва ста­би­лан раз­вој. Не са­мо да је обез­бе­ди­ла уну­тра­шњу ста­бил­ност, по­ста­ла је и урав­но­те­жу­ју­ћа си­ла у не­мир­ном све­ту. То је до­стиг­ну­ће, упр­кос ра­сту­ћим ри­зи­ци­ма у Ор­му­ском мо­ре­у­зу, пре­ки­ди­ма у тран­спор­ту ви­тал­них ма­те­ри­ја­ла и не­ста­бил­ној це­ни енер­ги­је ко­ји су учи­ни­ли гло­бал­ну тр­го­ви­ну и ин­ду­стриј­ске еко­си­сте­ме ра­њи­вим, не­за­бе­ле­же­но бар по­ла ве­ка. У Пе­кин­гу ко­мен­та­ри­шу да не­ке си­ле има­ју на­гон да тр­го­ви­ну пре­тво­ре у оруж­је, пре­ки­ну ин­ду­стриј­ске и ло­ги­стич­ке ве­зе и ис­ко­ри­сте ре­ги­о­нал­ни ха­ос, озбиљ­но под­ри­ва­ју­ћи ста­бил­ност свет­ског еко­ном­ског по­рет­ка.

Упр­кос пре­ки­ди­ма кључ­них мор­ских ар­те­ри­ја, Ки­на одр­жа­ва ста­бил­ну про­из­вод­њу – уку­пан до­ма­ћи про­из­вод по­рас­тао је у пр­вој че­твр­ти­ни за пет од­сто у од­но­су на исти пе­ри­од 2025. Одр­жив је из­воз ин­ду­стриј­ских про­из­во­да, основ­них по­треп­шти­на и но­вих енер­гет­ских про­из­во­да, осла­ња­њем на вла­сти­ти це­ло­вит ин­ду­стриј­ски си­стем, ра­зно­ли­ку струк­ту­ру снаб­де­ва­ња енер­ги­јом и до­бро ус­по­ста­вље­не ло­ги­стич­ке мре­же.

Исто­вре­ме­но, Ки­на је као нај­ве­ћа тр­го­вин­ска си­ла све­та, не­по­ко­ле­бљи­ви за­го­вор­ник отво­ре­них и одр­жи­вих гло­бал­них ла­на­ца снаб­де­ва­ња, те­ме­ља гло­бал­не ста­бил­но­сти. За­то по­др­жа­ва све на­по­ре за де­е­ска­ла­ци­ју у ре­ги­о­ну по­ли­тич­ким и ди­пло­мат­ским сред­стви­ма.

Ви­ше од то­га, НР Ки­на је за ма­ње од ме­сец да­на иза­шла с два до­ку­мен­та ра­ди ре­ша­ва­ња ра­сту­ћих тен­зи­ја на Бли­ском ис­то­ку и у ре­ги­о­ну За­ли­ва. У апри­лу је пред­сед­ник Си Ђин­пинг пред­ста­вио пред­лог од че­ти­ри тач­ке за ја­ча­ње ми­ра у ре­ги­о­ну. Си­је­ва ини­ци­ја­ти­ва на са­стан­ку с пре­сто­ло­на­след­ни­ком Абу Да­би­ја ше­и­ком Ха­ли­дом бин Му­ха­ме­дом бин За­је­дом ел На­хја­ном ну­ди ал­тер­на­тив­ни ди­пло­мат­ски при­ступ обез­бе­ђи­ва­њу ре­ги­о­нал­не ста­бил­но­сти.

Овај пред­лог на­гла­ша­ва ва­жност ми­ро­љу­би­ве ко­ег­зи­стен­ци­је (ко­ју су НР Ки­на и Ин­ди­ја увр­сти­ле још 1954). Зе­мље у ре­ги­о­ну по­зва­не су да по­бољ­ша­ју од­но­се и ство­ре за­јед­нич­ку све­о­бу­хват­ну без­бед­но­сну ар­хи­тек­ту­ру. На­гла­ше­на је ва­жност по­што­ва­ња су­ве­ре­ни­те­та, те­ри­то­ри­јал­ног ин­те­гри­те­та и си­гур­но­сти зе­ма­ља ре­ги­о­на. По­зва­но је на ускла­ђе­ност с ме­ђу­на­род­ним пра­вом и про­пи­си­ма, очу­ва­њем си­сте­ма у чи­јем су сре­ди­шту УН и по­што­ва­ње ме­ђу­на­род­них пра­ви­ла. За­го­ва­ра се ком­би­на­ци­ја раз­вој­них ини­ци­ја­ти­ва с без­бед­но­сним на­по­ри­ма за ја­ча­ње ре­ги­о­нал­не ста­бил­но­сти.

Ра­ни­је у мар­ту, ки­не­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ванг Ји и пот­пред­сед­ник Вла­де Па­ки­ста­на Му­ха­мед Ишак Дар на­ја­ви­ли су у Пе­кин­гу ини­ци­ја­ти­ву с пет та­ча­ка за об­на­вља­ње ми­ра и ста­бил­но­сти у ре­ги­о­ну. Ини­ци­ја­ти­ва тра­жи хи­тан пре­кид не­при­ја­тељ­ста­ва; по­че­так ми­ров­них пре­го­во­ра бу­ду­ћи да су ди­ја­лог и ди­пло­ма­ти­ја је­ди­не одр­жи­ве оп­ци­је; без­бед­ност ци­вил­них обје­ка­та; си­гур­ност пло­вид­бе мор­ским пу­те­ви­ма; пре­вас­ход­ност По­ве­ље УН.

НР Ки­на, као ве­ли­ка еко­ном­ска, по­ли­тич­ка и вој­на свет­ска си­ла, ак­тив­но уче­ству­је у ко­ор­ди­на­ци­ји ми­ров­них на­по­ра за ре­ги­о­нал­не су­ко­бе и ја­ча­ње ста­бил­но­сти. Омо­гу­ћи­ла је 2023. у За­пад­ној Ази­ји скла­па­ње спо­ра­зу­ма из­ме­ђу кључ­них ре­ги­о­нал­них др­жа­ва, ши­ит­ског Ира­на и су­нит­ске Са­у­диј­ске Ара­би­је, а на­ред­не го­ди­не са­рад­њу 18 ри­вал­ских па­ле­стин­ских фрак­ци­ја. Ше­фо­ви ди­пло­ма­ти­је Ванг и Дал по­сле до­го­во­ра о ини­ци­ја­ти­ви у пет та­ча­ка уче­ство­ва­ли су на ми­ров­ним пре­го­во­ри­ма Па­ки­ста­на и Ав­га­ни­ста­на о уза­јам­ним пре­ко­гра­нич­ним на­па­ди­ма.

Мо­дел уче­шћа НР Ки­не у „по­сре­до­ва­њу на Бли­ском ис­то­ку” дру­га­чи­ји је не­го дру­гих ту­ђих ак­те­ра. За раз­ли­ку од за­пад­ног мо­де­ла ин­тер­вен­ци­је „без­бед­ност из­над све­га”, Пе­кинг на­гла­ша­ва „раз­вој из­над све­га” у свом уче­шћу у ус­по­ста­вља­њу гло­бал­ног по­рет­ка и ре­гу­ли­са­њу су­ко­ба. То под­ра­зу­ме­ва ја­ча­ње ре­ги­о­нал­не ста­бил­но­сти кроз ду­го­роч­на ула­га­ња, по­ве­зи­ва­ње ин­фра­струк­ту­ре и за­јед­нич­ки раз­вој као глав­ну спој­ни­цу.

За Ки­ну је ми­ров­но де­ло­ва­ње ду­бо­ко уко­ре­ње­но у ши­рој еко­ном­ској стра­те­ги­ји, по­себ­но Ини­ци­ја­ти­ви „Је­дан по­јас, је­дан пут” (БРИ), ко­ја те­жи ства­ра­њу ме­ђу­за­ви­сно­сти из­ме­ђу др­жа­ва и та­ко струк­тур­но сма­ње­ње ве­ро­ват­но­ће су­ко­ба. Ово од­ра­жа­ва ло­ги­ку те­о­ри­је ко­мер­ци­јал­ног све­та да вред­ност ши­ре­ња тр­го­вин­ских и ин­ве­сти­ци­о­них ве­за над­ма­шу­је тро­шко­ве су­ко­ба.

Уче­шће НР Ки­не у ини­ци­ја­ти­ви од пет та­ча­ка илу­стру­је про­жи­ма­ње ди­пло­ма­ти­је и еко­ном­ске стра­те­ги­је у при­сту­пу те др­жа­ве ре­ша­ва­њу су­ко­ба. Ти­хо по­др­жа­ва­ју­ћи и гу­ра­ју­ћи пред­лог, а по­зи­ци­о­ни­ра­ју­ћи се као по­тен­ци­јал­ни га­рант, Ки­на на­сто­ји да ус­по­ста­ви пре­го­ва­рач­ки про­цес.

То је про­ми­шљен на­ста­вак ки­не­ског др­жав­ног при­сту­па еко­ном­ској сфе­ри. Осла­ња­ју­ћи се на бли­ско парт­нер­ство с Па­ки­ста­ном, Пе­кинг ви­ди Исла­ма­бад не са­мо као ди­пло­мат­ског по­сред­ни­ка – с об­зи­ром на ње­го­ву спо­соб­ност да одр­жи рад­не од­но­се и с Ира­ном и са САД – већ и као кључ­ни еко­ном­ски чвор у ини­ци­ја­ти­ви БРИ. Пре­ко би­ла­те­рал­ног еко­ном­ског ко­ри­до­ра, Па­ки­стан по­ве­зу­је Ки­ну с Бли­ским ис­то­ком пу­тем ин­фра­струк­ту­ре и тр­го­вин­ских мре­жа, ја­ча­ју­ћи си­стем ме­ђу­ре­ги­о­нал­не ин­те­гра­ци­је.

Стра­те­шки зна­чај за­пад­не Ази­је та­ко­ђе об­ја­шња­ва све ве­ће уче­шће Пе­кин­га. Уме­сто да се осла­ња на вој­ну ин­тер­вен­ци­ју, НР Ки­на на­гла­ша­ва уза­јам­ност, ула­га­ња и ме­ђу­за­ви­сност. То је мо­дел све­та у ко­јем ста­бил­ност ни­је на­мет­ну­та, већ је под­сти­че еко­но­ми­ја. Овај при­ступ во­ди ка гло­бал­ном по­рет­ку у ко­јем ме­ђу­за­ви­сност, а не до­ми­на­ци­ја, по­ста­је те­мељ­на осно­ва за спре­ча­ва­ње су­ко­ба.

*Но­ви­нар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек уређивачку политику листа