Лоша карма нових постава

Сведоци смо да последњих година број бендова и аутора у свету вртоглаво расте. Упркос овој чињеници, и даље је велики број поклоника „старих вредности”. У складу са овим трендом и многе легендарне групе током последње две деценије реализују своје планове о поновном окупљању. Нажалост, већи број ових покушаја завршава се делимично, или чак потпуно, неуспешно. Разлози су бројни – најчешће је то смрт утицајног члана бенда, али и непомирљиве разлике у ставовима бивших колега, свађе око расподеле новца или визије будућности групе... О овој појави у последње време писали су и многи светски музички магазини, наводећи појединачне или групне примере. Издвојићемо неколико аутентичних.

Мање је познато да су била чак четири покушаја поновног окупљања легендарних „Дорса” – 1978, 2001, 2003, и 2008. године.

Условно речено, најизгледнији покушај догодио се 2001. године, када су преостали чланови, бубњар Џон Дензмор, гитариста Роби Кригер и клавијатуриста Реј Манзарек почели да наступају потпомогнути вокалом Јаном Естбуријем, иначе певачем састава „Калт”. Наредне године мењају име у „Doors Of The 21. Century”, када и цела прича добија негативан публицитет. Наиме, Дензмор у почетку одбија сарадњу, због наводне болести. У том периоду Манзарек и Кригер преговарају са Стјуартом Коплендом, бубњарем групе „Полис”. Коплендов прелом руке умањује шансе за сарадњу а недуго затим стиже и судска тужба од Дензмора. Бивши бубњар чувеног састава образложио је своју одлуку жељом да спречи бивше колеге да мењањем имена „укаљају групу која их је прославила”. Судска одлука је превагнула у Дензморову корист, па су Манзарек и Кригер били приморани да промене име групе. Заједничка одлука је била да ново име буде „Riders On The Storm”, у част великом хиту „Дорса” са њиховог последњег студијског албума у оригиналној постави. Тако је један од најпродуктивнијих рок састава с краја шездесетих година прошлог века највише остао упамћен по певачу Џиму Морисону, чија је харизма у неку руку засенила остале чланове групе. Његова прерана смрт, 1971. године заувек је, по свему судећи, избрисала сваку могућност да популарни састав настави истим интензитетом.

Још један од састава из не тако далеке прошлости показао је да је тешко надокнадива смрт колеге за кога се испостави да је био интегрални део групе. Један од пионира Сијетл сцене, бенд „Alice In Chains” био је активан у периоду 1987. – 2002. године. После смрти певача Лејна Стенлија група престаје са радом. Гитариста Џери Кантрел иницирао је поновно окупљање 2005. године. Стенлија је на вокалима заменио Вилијам Дувал, бивши певач мање познатих „Comes With The Fall”. Иако су још увек активни, и публика и критика дели мишљење да су данашњи „Alice In Chains” само бледа сенка онога што су представљали током „златних деведесетих”.

„Квин” без Фредија Меркјурија? Непосредно после смрти чувеног певача, одговор на ово питање могао је бити искључиво негативан. Ипак, суоснивач групе, гитариста Брајан Меј није хтео да се помири са овом чињеницом. У периоду од 1991. до 2005. године састав је био повремено активан, углавном наступајући на великим манифестацијама и хуманитарним концертима. Од пре четири године рад групе је интензивиран, а као нови, додуше придружени, члан почео је да фигурира певач Пол Роџерс. Релативно успешне турнеје и прошлогодишњи студијски албум „The Cosmos Rocks” ипак нису вратили групу на „стазе старе славе”, оне исте док је на вокалима био харизматични Меркјури. Један од аргумената фановима старе поставе је и тај да „Квин” управо захваљујући Фредијевом вокалу постигао немерљиве успехе, па чак и Гинисов рекорд. Наиме, ова група је провела укупно 1.322 недеље на британским топ-листама, оставивши тако иза себе и величине попут „Битлса” или Елвиса Прислија.

Аустралијска атракција INXS више од једне деценије од самоубиства певача Мајкла Хачинса покушава „да се нађе”. Ни организована ТВ аудиција за новог певача на којој је победио Ј. Д. Форчн, ни „повратнички” албум из 2005. нису допринели да група постигне бар делић оног што је планирала.

„Van Halen” спада у ред група којој су промене састава и паузе у раду уједно и помагале и одмагале. Одлазећег певача Дејвида Ли Рота 1985. године успешно замењује Семи Хагар. Хагаровим одласком бенд почиње да осцилира у раду, тражећи решење у Герију Черону, бившем певачу групе „Extreme”. Због пада популарности и кредибилитета код фанова, „Van Halen” је видео шансу у обнављању сарадње са Хагаром (2003–2005), а потом поново са Ли Ротом (2006. до данас).

Неуспела мисија звана поновно окупљање „Лед цепелина” нешто је што привлачи огромну медијску пажњу последњих годину дана. „Политика” је такође у једном од прошлих бројева писала о епилогу ове приче о неуспешном повратку једног од највећих рок састава свих времена.

Нека од најсвежијих у низу догађања представљају „шушкања” о поновном окупљању „Смитса” и групе „Фејсиз”. И док је прву вест у потпуности демантовао бивши певач Стивен Патрик Мориси, шансе за нове наступе „Фејсиза” и даље су велике. Ипак, и овде се јавио проблем, с обзиром на то да су све мање шансе да се групи придружи оригинални певач, легендарни Род Стјуард.