Loša karma novih postava

Svedoci smo da poslednjih godina broj bendova i autora u svetu vrtoglavo raste. Uprkos ovoj činjenici, i dalje je veliki broj poklonika „starih vrednosti”. U skladu sa ovim trendom i mnoge legendarne grupe tokom poslednje dve decenije realizuju svoje planove o ponovnom okupljanju. Nažalost, veći broj ovih pokušaja završava se delimično, ili čak potpuno, neuspešno. Razlozi su brojni – najčešće je to smrt uticajnog člana benda, ali i nepomirljive razlike u stavovima bivših kolega, svađe oko raspodele novca ili vizije budućnosti grupe... O ovoj pojavi u poslednje vreme pisali su i mnogi svetski muzički magazini, navodeći pojedinačne ili grupne primere. Izdvojićemo nekoliko autentičnih.

Manje je poznato da su bila čak četiri pokušaja ponovnog okupljanja legendarnih „Dorsa” – 1978, 2001, 2003, i 2008. godine.

Uslovno rečeno, najizgledniji pokušaj dogodio se 2001. godine, kada su preostali članovi, bubnjar Džon Denzmor, gitarista Robi Kriger i klavijaturista Rej Manzarek počeli da nastupaju potpomognuti vokalom Janom Estburijem, inače pevačem sastava „Kalt”. Naredne godine menjaju ime u „Doors Of The 21. Century”, kada i cela priča dobija negativan publicitet. Naime, Denzmor u početku odbija saradnju, zbog navodne bolesti. U tom periodu Manzarek i Kriger pregovaraju sa Stjuartom Koplendom, bubnjarem grupe „Polis”. Koplendov prelom ruke umanjuje šanse za saradnju a nedugo zatim stiže i sudska tužba od Denzmora. Bivši bubnjar čuvenog sastava obrazložio je svoju odluku željom da spreči bivše kolege da menjanjem imena „ukaljaju grupu koja ih je proslavila”. Sudska odluka je prevagnula u Denzmorovu korist, pa su Manzarek i Kriger bili primorani da promene ime grupe. Zajednička odluka je bila da novo ime bude „Riders On The Storm”, u čast velikom hitu „Dorsa” sa njihovog poslednjeg studijskog albuma u originalnoj postavi. Tako je jedan od najproduktivnijih rok sastava s kraja šezdesetih godina prošlog veka najviše ostao upamćen po pevaču Džimu Morisonu, čija je harizma u neku ruku zasenila ostale članove grupe. Njegova prerana smrt, 1971. godine zauvek je, po svemu sudeći, izbrisala svaku mogućnost da popularni sastav nastavi istim intenzitetom.

Još jedan od sastava iz ne tako daleke prošlosti pokazao je da je teško nadoknadiva smrt kolege za koga se ispostavi da je bio integralni deo grupe. Jedan od pionira Sijetl scene, bend „Alice In Chains” bio je aktivan u periodu 1987. – 2002. godine. Posle smrti pevača Lejna Stenlija grupa prestaje sa radom. Gitarista Džeri Kantrel inicirao je ponovno okupljanje 2005. godine. Stenlija je na vokalima zamenio Vilijam Duval, bivši pevač manje poznatih „Comes With The Fall”. Iako su još uvek aktivni, i publika i kritika deli mišljenje da su današnji „Alice In Chains” samo bleda senka onoga što su predstavljali tokom „zlatnih devedesetih”.

„Kvin” bez Fredija Merkjurija? Neposredno posle smrti čuvenog pevača, odgovor na ovo pitanje mogao je biti isključivo negativan. Ipak, suosnivač grupe, gitarista Brajan Mej nije hteo da se pomiri sa ovom činjenicom. U periodu od 1991. do 2005. godine sastav je bio povremeno aktivan, uglavnom nastupajući na velikim manifestacijama i humanitarnim koncertima. Od pre četiri godine rad grupe je intenziviran, a kao novi, doduše pridruženi, član počeo je da figurira pevač Pol Rodžers. Relativno uspešne turneje i prošlogodišnji studijski album „The Cosmos Rocks” ipak nisu vratili grupu na „staze stare slave”, one iste dok je na vokalima bio harizmatični Merkjuri. Jedan od argumenata fanovima stare postave je i taj da „Kvin” upravo zahvaljujući Fredijevom vokalu postigao nemerljive uspehe, pa čak i Ginisov rekord. Naime, ova grupa je provela ukupno 1.322 nedelje na britanskim top-listama, ostavivši tako iza sebe i veličine poput „Bitlsa” ili Elvisa Prislija.

Australijska atrakcija INXS više od jedne decenije od samoubistva pevača Majkla Hačinsa pokušava „da se nađe”. Ni organizovana TV audicija za novog pevača na kojoj je pobedio J. D. Forčn, ni „povratnički” album iz 2005. nisu doprineli da grupa postigne bar delić onog što je planirala.

„Van Halen” spada u red grupa kojoj su promene sastava i pauze u radu ujedno i pomagale i odmagale. Odlazećeg pevača Dejvida Li Rota 1985. godine uspešno zamenjuje Semi Hagar. Hagarovim odlaskom bend počinje da oscilira u radu, tražeći rešenje u Geriju Čeronu, bivšem pevaču grupe „Extreme”. Zbog pada popularnosti i kredibiliteta kod fanova, „Van Halen” je video šansu u obnavljanju saradnje sa Hagarom (2003–2005), a potom ponovo sa Li Rotom (2006. do danas).

Neuspela misija zvana ponovno okupljanje „Led cepelina” nešto je što privlači ogromnu medijsku pažnju poslednjih godinu dana. „Politika” je takođe u jednom od prošlih brojeva pisala o epilogu ove priče o neuspešnom povratku jednog od najvećih rok sastava svih vremena.

Neka od najsvežijih u nizu događanja predstavljaju „šuškanja” o ponovnom okupljanju „Smitsa” i grupe „Fejsiz”. I dok je prvu vest u potpunosti demantovao bivši pevač Stiven Patrik Morisi, šanse za nove nastupe „Fejsiza” i dalje su velike. Ipak, i ovde se javio problem, s obzirom na to da su sve manje šanse da se grupi pridruži originalni pevač, legendarni Rod Stjuard.