У Панчеву нема ђака непливача

Пан­че­во – То­ком мар­та, апри­ла и ма­ја ме­се­ца, но­ва ге­не­ра­ци­ја уче­ни­ка основ­них шко­ла из Пан­че­ва, али и окол­них се­ла оп­шти­не, са­вла­да­ва­ју ве­шти­ну пли­ва­ња у окви­ру још јед­ног од пет ци­клу­са обу­ке под сло­га­ном „Ја пли­вам, а ти”, ко­ји се спро­во­ди без­ма­ло 50 го­ди­на. За­то је ма­ло школ­ске де­це на овом те­ре­ну ко­ја не зна­ју да пли­ва­ју, а за­слу­ге иду пре све­га Спорт­ском са­ве­зу Пан­че­ва, ко­ји све то вре­ме ко­ор­ди­ни­ра про­јек­том и об­у­ча­ва основ­це дру­гих раз­ре­да свих 10 град­ских и де­вет се­о­ских шко­ла.

Про­грам обу­ке пред­ви­ђа пет ци­клу­са – два је­се­ња и три про­лећ­на, то­ком ко­јих го­ди­шње на­у­чи да пли­ва око 1.200 ма­лих не­пли­ва­ча, а гру­ба еви­ден­ци­ја ка­зу­је да је кроз овај про­је­кат про­шло пре­ко 50.000 ма­ли­ша­на, ко­ји су има­ли мо­гућ­ност да на­у­че да пли­ва­ју, упо­зна­ју се са овим спор­том, па и да он бу­де њи­хов из­бор за да­ље тре­нин­ге и так­ми­че­ња.  

Тро­ме­сеч­но уче­ње пли­ва­ња са­сто­ји се од два­де­се­так до­ла­за­ка на по­кри­ве­ни град­ски ба­зен, од по 45 ми­ну­та, ко­ли­ко тра­је и пра­ви школ­ски час. Са де­цом се, пo оно­ме што са­зна­је­мо у Спорт­ском са­ве­зу, ра­ди озбиљ­но и у не­ко­ли­ко сег­ме­на­та. По­ла­зни­ци се нај­пре при­ви­ка­ва­ју на во­ду у ма­лом ба­зе­ну са па­дом, ду­би­не ме­тар и 30 цен­ти­ме­та­ра, сле­ди са­вла­да­ва­ње еле­ме­на­та ра­да с да­ском, а на­кон две не­де­ље пре­ла­зе у по­кри­ве­ни ба­зен Јав­ног ко­му­нал­ног пред­у­зе­ћа „Мла­дост”, ко­ји на кра­ју обу­ке мо­ра­ју да мо­гу да пре­пли­ва­ју. Кру­на за­вр­шног ис­пи­та је не­из­о­став­на це­ре­мо­ни­ја до­де­ле ди­пло­ма и бе­џе­ва свим но­во­пе­че­ним ма­лим пли­ва­чи­ма уз при­су­ство по­ро­ди­це.

У Спорт­ском са­ве­зу Пан­че­ва об­ја­шња­ва­ју да као и уче­ње школ­ских пред­ме­та, та­ко и у са­вла­да­ва­њу пли­вач­ке ве­шти­не, не­ки су успе­шни­ји, а не­ки­ма иде те­же. Пре­пре­ке су нај­че­шће страх од во­де, јер има де­це ко­ја због ма­те­ри­јал­не си­ту­а­ци­је ни­су ишла на мо­ре, док се од­ре­ђе­ни број по­ла­зни­ка те­же се при­ви­ка­ва на но­ве усло­ве. За­то увек бу­де и оних ко­ји не ус­пе­ју да са­вла­да­ју све еле­мен­те пли­ва­ња, али је за њих оста­вље­на мо­гућ­ност, да уз ин­ди­ви­ду­ал­не ча­со­ве са ин­струк­то­ром, ко­ји се до­дат­но пла­ћа­ју, по­ста­ну пли­ва­чи.   

Про­јек­том „Ја пли­вам, а ти”, хва­ле се у Град­ској упра­ви, јер је Пан­че­во по ње­му пре­по­зна­тљи­во, па и је­дин­стве­но у Ср­би­ји, ма­да се уз ве­ли­ке на­по­ре про­на­ла­зе сло­бод­ни тер­ми­ни, на ина­че пре­бу­ки­ра­ном и је­ди­ном ба­зе­ну у гра­ду. То се ни­је про­ме­ни­ло још од 1978. го­ди­не, ка­да се кре­ну­ло са обу­ком не­пли­ва­ча, ко­ја је и та­да као и да­нас, без пре­ки­да, са­став­ни део школ­ског На­став­ног пла­на и про­гра­ма. Град ком­плет­но фи­нан­си­ра све ак­тив­но­сти, на­бав­ку опре­ме и ан­га­жо­ва­ње че­ти­ри ин­струк­то­ра са ли­цен­цом из ва­тер­по­ло-три­а­тлон-пли­вач­ког клу­ба, као и пре­воз пан­че­вач­ких осно­ва­ца.

По­ла­зни­ци углав­ном но­се по­зи­тив­не ути­ске, ка­жу да баш ра­до до­ла­зе и да пли­ва­ње ни­је те­шко на­у­чи­ти. Има ме­ђу њи­ма и оних ко­ји су ову ве­шти­ну већ ра­ни­је са­вла­да­ли, а не­ма­ли је и број њих ко­ји пли­ва­ње би­ра­ју као спорт ко­јим би се ба­ви­ли на­кон овог ле­пог и за­бав­ног ис­ку­ства.

У то­ме, де­лом, ле­жи и об­ја­шње­ње фе­но­ме­на, да из гра­да ко­ји жи­ви на две ре­ке, а у ко­ји­ма је не­рет­ко за­бра­ње­но ку­па­ње, и са јед­ним ба­зе­ном, до­ла­зе свет­ски и европ­ски шам­пи­о­ни по­пут На­ђе Хигл, Ање Цре­вар, Ча­бе Си­ла­џи­ја...