Држава „заборавила“ да додели награду најбољем

Смедерево – Седамнаестогодишњи Душан Николић из Смедерева, ученик трећег разреда Техничке школе, ни годину и по дана после освојеног првог места на Републичком такмичењу из електротехнике, није добио прописану награду од сто хиљада динара.Првак државе у основама електротехнике, тада се кући вратио са инструментом за мерење напона струје, регулационом мерилицом, мерним кљештима, дипломом, медаљом. Пријале су му и честитке и тапшања по рамену, али живео је за дан када ће, први пут у животу, сам зарадити новац.Ишчекујући награду правио је планове како ће тих сто хиљада ставити у банку, да себи омогући студирање, а родитељима, који ионкао једва састављају крај са крајем, скине тај терет. Ни слутио није да ће га држава „ускратити“ за заслужену награду.

У јуну 2007. године, Душан је са петнаест година освојио прво место на такмичењу које организује Заједница електротехничких школа у сарадњи са Министарством просвете. Како сазнајемо у смедеревској Техничкој школи, за исплату новчане награде задужен је Фонд за младе таленте, који је у међувремену издвојен од министарства.Сплет политичких околности и смена државне власти, никако не би могле да буду оправдање за овакав пропуст. Али, сва је прилика,надлежни су тада имали преча посла. Данас, овај случај за њих је застарео.

- Непрестано је најављивано да ће награде бити исплаћене.Гајио сам наду да ће нова влада нешто предузети,`али, искрено, више немам илузија.Пред крај прошле године нашао сам на интернету податке о неком новом фонду који је преузео обавезу да исплати награде, али када сам позвао телефоном речено ми је да од тога нема ништа, да је прошло доста времена, разочарано прича Душан и додаје:

- Не знам колико пута смо директор школе и ја звали телефоном, али нико није хтео да разговара на ту тему.То није фер. Ако сам био најбољи у тој области, зашто да не добијем оно што ми следује.Ако држава мисли да задржи таленте у земљи, овако нешто не сме да се понови. Мој случај је ионако демотивисао многе ученике из Смедерева,прича за „Политику“разочарани младић.

Директор Техничке школе Живорад Рашић тврди да је та установа учинила све да исправи неправду и позива надлежне да исплате освојене награде.

- Ово је поражавајуће и нема оправдања за Фонд за младе таленте, али никада није касно.То за државу нису велике паре, а Душану би итекако користило.Поред тога била би то велика сатисфакција за њега који је сада разочаран, али би то позитивно утицало и на осталу децу коју је данас тешко мотивисати да се такмиче, а они су, верујте, „суво злато“ Србије, каже за „Политику“ директор Рашић.

Разредни старешина и професор електротехнике, Дарко Петковић, као и ментор Душан Војиновић, слажу се да је њиховом ученику учињена велика неправда, као и другој деци која су остала ненаграђена за знање. О Душану имају само речи хвале и тврде да му је успех на факултету загарантован.

Када је неколико месеци касније сличан случај виђен на телевизији - пример једног београдског ученика који је прошао исто као Душан (нашао се на листи предлога за утисак недеље истоимене емисије телевизије „Б92“), дечака је одмах сутрадан контактирао неко од надлежних и затражио број текућег рачуна. Душан се тада понадао да правда ипак постоји, чекао данима да и њега позову, али узалуд. Са седамнаест година, уместо да буде понос и дика државе, овај талентовани ученик пун је горчине, осећа се изневерено.

Ове године, Душан планира да победи још једном и најзад освоји награду. Спрема се за такмичење из новог предмета - електронике, а ако освоји једно од прва три места, омогућен му је директан упис на ЕТФ у Београду.Седамнаестогодишњак из смедеревског предграђа живи скромно са родитељима и две млађе сестре. Мајка нигде не ради, а отац ради као сезонски радник, кад има посла. Зато је Душан решио да својим знањем и упорношћу осветла образ напаћеној избегличкој породици, да себи, али и ближњима, омогући бољи живот.