Почела борба за место на рафовима

У Србији је од 1. маја почео да се примењује нови Закон о непоштеним трговачким праксама, који би први пут требало много јасније да покаже како заиста функционишу односи између великих трговинских ланаца и добављача. Закон доноси строжа правила у ланцу снабдевања и забрањује читав низ пракси које су годинама биле предмет спорова – од прекомерних рабата и дугих рокова плаћања, до комерцијалне одмазде и делистирања производа са рафова. Управо у тренутку када је почела примена нових прописа, у јавности се појавио и случај компаније „Баскет”, која је на друштвеним мрежама објавила да су њени производи уклоњени из продаје у објектима „Максија”, што је поново отворило питање притисака на мале домаће произвођаче и начина на који велики трговци воде преговоре са добављачима.

И док ова компанија која нуди производе од интегралних врста брашна наводи да је сарадња после 14 година прекинута без обавештења, у највећем трговинском ланцу за „Политику” кажу да је то део рационализације пословања која је уследила као последица Уредбе о ограничењу маржи и регулације тржишта.

– У оквиру тих промена спроводимо и оптимизацију асортимана, водећи се тражњом потрошача, параметрима обрта и продаје, али и с циљем да нашим купцима понудимо релевантне и квалитетне производе по најбољим могућим ценама. „Баскет” је један од добављача са којима није продужен уговор о сарадњи након истека у марту – наводе из „Делез Србија”. Како кажу, остају „снажно посвећени сарадњи са добављачима, као и даљем оснаживању локалних партнера, што потврђује и чињеница да и након оптимизације њихов асортиман у већим продавницама обухвата више од 10.000 артикала”.

– Свесни смо да промене нашег пословног модела утичу и на наше партнере и зато свакој ревизији асортимана приступамо пажљиво и одговорно, уз настојање да одржимо стабилно и одрживо пословање. Трудимо се да последице наглих регулаторних промена ублажимо што је више могуће за остале учеснике у ланцу снабдевања, али, нажалост, нисмо у могућности да их потпуно амортизујемо – истичу из овог трговинског ланца.

Овај случај је отворио питање односа великих трговинских ланаца према мањим добављачима. Поједини, такође на друштвени мрежама, тврде да трговци у Србији од њих траже додатне уступке како би их задржали на полицама. Управо такве ситуације сада су у фокусу новог Закона о непоштеним трговачким праксама, који забрањује такозвану комерцијалну одмазду и делистирање као вид притиска на добављаче. Саговорници из сектора трговине упозоравају да је период између истека Уредбе о ограничењу маржи и почетка примене новог закона сигурно отворио простор за знатно тврђе преговоре између великих трговинских система и мањих домаћих произвођача.

Ако добављач одбије да прихвати спорне услове, додатне накнаде или рабате које трговац тражи, прва мера притиска често је управо уклањање производа са рафова или претња делистирањем. Зато ће од сада такви потези трговце много озбиљније коштати, али остаје кључно питање да ли ће добављачи бити спремни да то пријављују Министарству унутрашње и спољне трговине. Они већ сада имају право да покрећу поступке ако сматрају да су изложени притисцима или одмазди. Суштина новог прописа је да се спречи модел пословања у којем је јачи трговац годинама могао да условљава слабију страну различитим наметима, а да свако противљење буде кажњено губитком места на полицама.

Ова тема је важна и због тога што се новим законом ограничавају и рокови плаћања, који су у пракси често били огроман терет за добављаче. Поједини трговци су робу плаћали и после шест месеци, док сада закон прописује рокове од 30 дана за кварљиву, односно 60 дана за осталу робу. Управо због тога се очекује да ће притисци на добављаче у наредном периоду бити још видљивији, јер је трговцима ограничен простор за праксе које су им годинама доносиле значајне приходе.