Посланике чека селидба

Није извесно да ли ће се прва седница редовног пролећног заседања Скупштине Србије, која треба да почне 1. марта, одржати у Дому Народне скупштине, некадашњој згради савезног парламента. Радови на реновирању велике сале у којој ће посланици доносити законе су у току и на њих ће бити потрошено 16,5 милиона динара. Према уговору, посао треба да буде завршен до краја априла.

Десетак радника приводи крају молерске и столарске радове у сали у којој су између клупа, заштићених картоном и најлоном, постављене скеле. Кад посао буде завршен, сали ће бити враћен првобитни изглед из 1936. године. Досадашњи подијум са председничким столом и говорницом биће уклоњени, објашњава архитекта Завода за заштиту споменика културе Београда Мирјана Дедић-Никитовић која је са Светланом Иванчевић и Сузаном Лазовић урадила пројекат санације. На то место биће постављен сто за председника и потпредседнике.

На зиду иза њих, где је пре Другог светског рата био портрет краља Петра, налазиће се грб Републике Србије, док ће испред њих бити постављено 20 местаза чланове владе који ће бити лицем окренути ка посланицима.

Будући да оригинална говорница није пронађена, нова ће бити направљена према њеној фотографији. И посланици и министри говориће са места и гласаће, као и сада, електронски. Радовима је, наводи архитекта Дедић-Никитовић, обухваћено и рестаурирање свих елемената који су у сали, а две рампе за особе са инвалидитетом, које су раније постављене, биће додатно прилагођене.

У Скупштини Србије кажу да још није познато да ли ће се све седнице убудуће одржавати у реновираној згради. То ће прецизније бити одређено и новим пословником чије се усвајање очекује ових дана. За сада извесно је да ће се тамо преселити оне службе које су неопходне у време одржавања заседања, док ће остале и даље радити у згради у којој је сада смештен парламент. После нестанка Државне заједнице Србије и Црне Горе, у овом репрезентативном здању одржаване су само свечане седнице Народне скупштине Србије. Због недостатка простора у њу није било могуће сместити све скупштинске службе.

Изградња здања на Тргу Николе Пашића, које се простире на око 13.500 метара квадратних, трајала је готово три деценије. За то време на престолу су се смениле две династије, био је Први светски рат, а држава је од Краљевине Србије, преко Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, постала Краљевина Југославија.

Одлука о градњи донета је само 14 година пошто је на Берлинском конгресу Србија добила независност, а постављање темеља одложено је због недостатка новца. Како је у међувремену промењено устројство народног представништва, расписан је нови конкурс. Под кровом новог здања требало је тада да буду обједињени Народна скупштина, са салом за посланике од 200 места, Сенат за 80 сенатора и Државни савет. Коначно, камен темељац поставио је краљ Петар Први, 27. августа 1907. године, 15 година по доношењу одлуке о изградњи. Пошто је првобитни пројекат архитекте Константина Јовановића пропао, градња је почела према плану који је осмислио архитекта Јован Илкић, а после Првог светског рата настављена према замислима његовог сина Павла Илкића.

Будући да се градњи није назирао крај, испредане су разне гласине, па се чак помињало и пророчанство према којем ће завршетак посла довести до трагичне смрти краља. Посланици су се за то време окупљали на различитим местима, од касарне кнеза Милоша, до позоришта „Мањеж”, а на страницама „Политике” записано је и ово: „Зграда је замишљена велика, а Србија мала и сиромашна, заузета великосрпским, па и југословенским идејама и практичним наоружањем, морала је грађење изводити делимично”.

Последњи у низу скупштинских градитеља био је руски архитекта Николај Краснов. Уз велику народну светковину зграда је освећена 1936. године, док је прва седница одржана два дана после тога, а присуствовали су сви чланови владе.

Промене у држави пратиле су и измене ентеријера, па је тако велика сала најпре пројектована за 200 посланика, док је после измена имала 382 седишта.

А. Маринковић