Стармер преживљава најтежу кризу од доласка на власт

Локални и регионални избори у Великој Британији претворили су се у озбиљан политички ударац за премијера Кира Стармера и његову Лабуристичку странку, која је претрпела тешке губитке у Енглеској, Шкотској и Велсу. Резултати избора одржаних у четвртак, 7. маја, показали су да се традиционални британски модел политичке доминације две велике странке све брже урушава, док бирачи све масовније траже алтернативу ван досадашњег политичког центра.

Највећи добитник избора је странка „Реформ УК” Најџела Фаража, која је остварила велики продор у енглеским локалним саветима и преузела део некадашњих лабуристичких упоришта. Према до сада објављеним резултатима, „Реформ” је освојио више од хиљаду нових одборничких места, док су лабуристи изгубили контролу над бројним срединама у којима су деценијама били доминантна политичка снага. Посебно болни порази забележени су у традиционалним радничким областима, међу којима су Виган и Тамсајд.

У Велсу је пораз лабуриста добио историјске размере. Плаид Камри постао је најјача странка у Сенеду, чиме је окончана дугогодишња доминација лабуриста у велшкој политици, док је велшки огранак Лабуристичке странке пао на треће место, иза Плаид Камрија и „Реформа”.

Стармер, који је пре мање од две године убедљиво дошао на власт после победе лабуриста на општим изборима 2024. године, сада се суочава са све већим незадовољством јавности и сопствене странке. Бирачи, како наводе британски медији, кажњавају владу због спорог испуњавања обећања, високих трошкова живота и осећаја да обећана промена није стигла.

Премијер је после пораза признао одговорност, али је поручио да нема намеру да се повуче. „Нећу отићи”, изјавио је Стармер, тврдећи да је земљи потребна стабилност и резултати, а не нови унутарстраначки обрачуни. Он је навео да је влада направила грешке, али је обећао да ће наставити да ради на решавању кризе трошкова живота и обнови поверења грађана.

Ипак, притисак на Даунинг стрит расте. Британски медији пишу да део лабуристичких посланика већ отворено разматра питање Стармеровог останка на челу владе и странке. Према „Гардијану”, после изборног дебакла у странци се све гласније говори о могућности да премијеру буде понуђен контролисан, „частан” излазак, како би се избегла дуготрајна унутрашња криза.

Механизам за покретање борбе за лидерство у Лабуристичкој странци није једноставан. Према објашњењу британског Института за владу, изазивач актуелног лидера мора да обезбеди подршку најмање 20 одсто лабуристичких посланика, што тренутно значи 81 посланика.

Иако конзервативци такође нису остварили резултат који би им омогућио велики повратак, избори су потврдили да се британска политичка сцена распада на више праваца. „Реформ” преузима протестне гласове на десници и у некадашњим радничким срединама, Зелени и либералне демократе јачају у урбаним и јужним деловима земље, док националне странке у Шкотској и Велсу додатно потискују лабуристе.

За Стармера, ови избори нису само локални пораз, већ упозорење да се расположење у земљи нагло окреће против владе. Питање више није само колико је лабуриста изгубила одборничких места, већ да ли премијер може да убеди и бираче и сопствене посланике да још има снагу да преокрене политички ток у Британији.