Како је бити Јевреј у Берлину

Берлин је град препун графита: шарених и упадљивих, увредљивих, маштовитих, напорних, неретко и политичких. Одавно се чини да су графити освојили овај велеград, пише Дојче веле.

Но згражавање су изазвале три речи великих димензија, исписане спрејом на зиду једне куће у четврти Пренцлауер берг, које су на енглеском језику позивале на убијање свих Јевреја.

Није требало дуго да слова буду прелепљена, а затим и префарбана. Но натпис се и даље назире.

И као што је то често случај у Берлину, грађани самоиницијативно пружају отпор. Одржано је протестно бдење. На стубовима јавне расвете и саобраћајним знаковима сада висе плаво-беле врпце: „Против сваког антисемитизма“, пише на њима поред Давидове звезде.

Дечје руке кредом су на готово стотину метара срцима осликале плочник у Улици Уекерминдер и исписале пароле: „Нема места мржњи“ или „Наш крај се држи заједно“. У крају сада на улазним вратима стоје плакати берлинске полиције с потерницом због „антисемитског хушкачког оштећења имовине графитима“.

Дан након протестног бдења, неколико километара даље на западу Берлина, председништво Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), предвођено страначким лидером и немачким канцеларом Фридрихом Мерцом, састало се у кампусу јеврејско-харизматског покрета Хабад.

Гости су били код Јехуде Тајхтала, најпознатијег рабина немачке престонице. Тајхталов непрестани апел гласи: треба гледати оно добро, знакове наде, а не таму.

Тајхтал је изградио овај кампус – импресивно здање са школским просторијама и двораном, вртићем и кафићем. Све то иза утврђеног улазног простора, који подсећа скоро на безбедносну контролу на аеродрому.

„Јеврејски живот у Немачкој је угрожен као што већ дуго није био“, каже Мерц пред камерама. Ових се дана пуно пише о њему и његовом стилу владања, па и о наводном недостатку емпатије.

Но прошлог лета, током два говора у Минхену и Берлину, посвећена сећању на масовно убиство Јевреја које је починила нацистичка Немачка и новом страху Јевреја, 70-годишњи канцелар једва је суспрегао сузе.

Такав састанак руководства канцеларове странке у једној јеврејској институцији – без преседана у овом облику – захтева дугу и пажљиву припрему.

„Јеврејски живот је део Немачке“, стоји у документу од пет страница који је страначко руководство касније усвојило на седници у образовном центру.

„Као ЦДУ јасно ћемо именовати и борити се против сваког облика антисемитизма, било да долази од десних екстремиста, левих екстремиста или исламиста“, пише ту.

Документ носи типичан тон таквих изјава: „Тамо где расте мржња према јеврејском животу, демократија је у опасности.“

У Берлину су скоро свакодневни протести против израелског рата у Појасу Газе, у којем су убијене десетине хиљада људи, а који је уследио након напада терористичког Хамаса, затим протести против напада у Либануи америчко-израелског рата против Ирана. Из тога могу произићи претње јеврејском животу у Немачкој.

Почетком ове недеље Гидеон Сар, израелски министар спољних послова, стигао је у немачку престоницу на нешто мање од два дана. Он је министар у критикама изложеној влади премијера Бењамина Нетанјахуа, против којег постоји налог за хапшење Међународног кривичног суда због геноцида, наводи Дојче веле.

У Министарству спољних послова Сар и његов немачки колега Јохан Вадефул (ЦДУ) дају неколико изјава за медије. Јевреји су, каже Саар, „једини народ који је свуда физички нападан – зато што су Јевреји – чак и када живе далеко од сукоба на Блиском истоку“.