Повратак у орбиту

После две сезоне проведене у лигама које нису „топ пет” у Европи, португалски стручњак Жозе Морињо би на велика врата могао да се врати у мадридски Реал, који је у својој дугој и богатој историји често враћао стручњаке којима је уручивао отказ. Почетком претходне сезоне отпуштен је у Фенербахчеу – што му се седми пут догодило у каријери, али је после само три недеље добио посао у Бенфики, у којој је и почео каријеру. Кад Реал није на врху, као и обично, тренер први мора да се пакује, тако да је и пред крај ове сезоне председник тог клуба Флорентино Перез приморан да ангажује трећег шефа стручног штаба за годину дана (Ћаби Алонсо је почео сезону, од средине јануара на клупи је Алваро Арбелоа).

Како наводе шпански медији, Морињо у преговорима са Реалом поставља веома високе захтеве. Наводно, тражи двогодишњи уговор, пуну контролу над селекцијом тима и могућност да доведе седам поузданих тренера. Перез је, наводно, предложио да се у ту групу дода и Арбелоа. Поврх свега, Морињо инсистира на томе да Перез буде његова једина контакт особа, а не саветник Анас Лаграри или генерални менаџер Хосе Анхел Санчез.

Морињо је, за неке можда и неочекивано, опет доспео у круг најтраженијих тренера у Европи. Последњи од својих 26 трофеја освојио је пре четири године – Уефину Лигу конференција, са Ромом. Каријеру је почео 1992, када је радио као преводилац Бобија Робсона у Спортингу из Лисабона. Испоставило се да је био на правом месту у правом тренутку, јер је Робсон тражио локалног тренера који говори енглески језик. Можда је у том тренутку било и искуснијих тренера, али Морињо је имао предност јер је знао енглески.

Пет година био је уз Робсона у Спортингу, Порту – у време када је Љубинко Друловић био један од носилаца игре – и Барселони, а 2000. први пут је постао шеф стручног штаба у Бенфики. Потом је водио Униао (2001/02), Порто (2002–2004), Челси (2004–2007), Интер (2008–2010), Реал (2010–2013), поново Челси (2013-15), Манчестер јунајтед (2016–2018), Тотенхем (2019–2021) и Рому (2021–2024), Фенербахче (2024/25) и опет Бенифику. Пре четири године постао је тек други тренер у историји, после Ђованија Трапатонија, са пет европских пехара и трећи (уз Трапатонија и Уда Латека) који је освојио сва три највећа постојећа европска такмичења.

– Посебно у мојој каријери је то што сам, поред Манчестер јунајтеда, европске трофеје освајао и са Портом, Интером и Ромом. Једно је побеђивати када сви то очекују и када је много уложено у успех, а нешто сасвим друго када победа постане део историје клуба – изјавио је својевремено Морињо, који је европске титуле освајао са Портом (Куп Уефе 2003, Лига шампиона 2004), Интером (Лига шампиона 2010), Манчестер јунајтедом (Лига Европе 2017) и Ромом (2022).

Харизматичан и темпераментан, често је био у центру пажње медија. У Италији се и данас препричава његов одговор на прозивке Ло Монака, директора Катаније, док је био тренер Интера. Морињо је тада презиме Монако искористио у разним значењима:

– Знам монахе са Тибета („монако де Тибете”), Монте Карло у Монаку, Бајерн Минхен („Бајерн Монако”), Монако гран-при! Ако неко ко се презива Монако жели да постане познат помињући моје име, онда мора да ми плати, као што „Адидас” плаћа да говорим о њему!