Евакуација са крузера у страху од хантавируса

Први авион са путницима евакуисаним са крузера „Хондиус”, на којем се појавио смртоносни хантавирус, полетео је јуче са Тенерифа на Канарским острвима ка војној болници у Мадриду. Шпански држављани били су први који су напустили брод, усидрен код Тенерифа. По доласку у Мадрид биће смештени у карантин, саопштиле су шпанске здравствене власти. Само ће шпански држављани бити у карантину у тој земљи, јавља АП.

Компанија за крстарења „Оушенвајд експедишенс” навела је да се на броду налазило 13 шпанских путника и један шпански члан посаде. Министарство здравља Шпаније, Светска здравствена организација и компанија саопштили су да нико од више од 140 људи на броду не показује симптоме вируса. Путници су подељени у групе по националности, након чега је предвиђено да на обалу буду пребачени у малим бродовима, а до тада би требало да су на локалном аеродрому спремни чартер-авиони који ће их одвести у њихове земље. Тако су одмах за Шпанцима евакуисани Французи. Холандија ће организовати превоз својих и држављана Немачке, Белгије и Грчке. Након тога биће евакуисани путници из Турске, Велике Британије и САД, јављају медији. Тридесет чланова посаде остаће на броду и отпловити за Холандију, где ће крузер бити дезинфикован.

Брод је у среду кренуо са Зеленортских Острва ка Шпанији након што су Светска здравствена организација и Европска унија затражиле да се организује евакуација путника због избијања хантавируса, наводи Танјуг. Троје људи је умрло откад је избила епидемија и пет путника који су напустили брод инфицирано је хантавирусом. Вирус има период инкубације до девет недеља. Крузер је стигао у Тенерифе месец дана после пријаве првог смртног случаја, преноси Бета.

Генерални директор СЗО Тедрос Адханом Гебрејезус, као и шпански министри здравља и унутрашњих послова надзиру евакуацију брода. Власти су саопштиле да путници и чланови посаде који буду изашли са брода неће имати контакт са локалним становништвом и да ће бити преузети са брода тек када летови за евакуацију буду спремни да их одвезу до њихових дестинација. Процес евакуације путника са крузера трајаће до понедељка по подне по локалном времену.

Овај случај подсетио је на неке раније епидемије и подстакао на размишљање како се то и због чега догодило. Биолог и професор на Националном универзитету у Кордоби Раул Гонзалез Итиг изјавио је да верује да је пораст броја инфицираних уско повезан са понашањем глодара, напомињући да је 2023. и 2024. годину обележила значајна суша, након чега је уследило повећање падавина у наредним годинама, што је значило и формирање већег вегетацијског покривача – самим тим и више хране за те животиње.

Сада су се, како пише „Гардијан”, у центру пажње нашли случајеви инфекције хантавирусом пренетим са особе на особу у Аргентини пре више деценија. Наиме, пренос овог вируса са човека на човека први пут је документован пре 30 година у руралним заједницама у Патагонији, а до тада се знало да се шири само контактом са глодарима. Друга епидемија хантавируса, такође у Патагонији, појавила се пре десетак година и пружила је детаљне доказе о преносу болести међу људима, када је заражени 68-годишњи сеоски радник присуствовао рођенданској забави у малом селу, након чега се инфекција проширила и изазвала 11 смртних случајева.

Иако још није потврђено како су путници на крузеру заражени, хипотеза коју истражује СЗО јесте да је до инфекције дошло пре укрцавања, због чега се Аргентина нашла под лупом пажње јавности. Тестови на путницима који су преживели такође су потврдили да су заражени сојем андес, јединим сојем код којег је документовано ширење са човека на човека и који се налази углавном у деловима Аргентине и Чилеа. Од јула прошле године, Аргентина је забележила 101 случај хантавируса, од којег су умрле 32 особе. Међутим, чак и са овим порастом, Аргентина остаје у оквиру свог годишњег просека од око 100 случајева, што је далеко испод, на пример, Кине и Републике Кореје, где се, према подацима СЗО, бележе хиљаде случајева годишње.

Велика већина, чак 100.000 случајева хантавируса годишње, јавља се у Азији и Европи, али кључна разлика лежи у тежини болести коју изазивају различити сојеви, па тако док је у тим регионима стопа смртности до 15 одсто, у Америци она може да достигне 50 одсто.

СЗО је, ипак, саопштила да је ризик од хантавируса за општу популацију мали, напомињући да се пренос са особе на особу не одвија лако.

Да би се утврдило где је дошло до контаминације на крузеру, аргентинско Министарство здравља планира да због анализа ухвати глодаре дуж руте којом се кретао холандски пар код којег су се први развили симптоми. Они су боравили у тој земљи од 27. новембра, путујући и у Чиле и Уругвај, пре него што су се у луци Ушуаја укрцали на брод „Хондиус”.

Лекари се падобранима спустили на острво

Лекари британске војске спустили су се падобранима на удаљено атлантско острво Тристан да Куња да помогну земљаку који је највероватније заражен хантавирусом, јавља Би-Би-Си. Он је средином априла напустио брод „Хондиус”, где је избила смртоносна епидемија вируса, код најудаљеније британске прекоморске територије у јужном Атлантику, где живи. Тристан да Куња има 221 становника, нема писту за слетање авиона и до њега се може доћи само морским путем – бродом.

Смртоноснији вирус од ковида, али се тешко преноси

Министарство здравља Италије саопштило је да је хантавирус другачији од ковида – смртоноснији је, али са ниском стопом ширења заразе – и оценило да је исправан поступак спровођење изолације. „Не постоји ризик од нове пандемије хантавируса, не налазимо се у истој ситуацији као са ковидом. Тренутно нема било какве узбуне. То је вирус који се разликује од ковида – иако је смртоноснији, слабо се преноси, главни начин преношења је путем пљувачке, урина и фецеса глодара, а само у мањој мери ваздушним путем и између људи”, изјавила је за „Раи њуз 24” директорка одељења за превенцију у италијанском Министарству здравља Мара Кампитиело, преноси Танјуг.