Српски модел пожељан и у земљама Скандинавије

У борби против трговине људима Београд добија похвале од Вашингтона до Брисела. Бирократски чиновници из Америке и Европске уније, који су не тако давно сумњали да ће Србија моћи да се избори са овим проблемом који све више притиска савремени свет, одају признање нашој земљи да на ефикасан и правно регулисан начин решава овај проблем. О томе колико се наша земља уз подршку власти изборила са овим проблемом сведоче већ постојећи сигнали интересовања из појединих скандинавских земаља, које желе да се ближе упознају са оваквим моделом, посебно са приступом који је осетљив на потребе жртава.

Србија је пре само годину дана била суочена са врло проблематичним сценариом. Три године узастопно налазила се на „листи за праћење” америчког Стејт департмента у области борбе против трговине људима, што је у њиховом бирократском систему истовремено значило и последњу прилику да се покаже напредак. У супротном, следиле би озбиљне последице, од суспензије помоћи, преко пооштравања визног режима до ограничавања војне сарадње.

У таквим околностима, реакција система била је конкретна, одлучна и ефикасна. У само једној години обучено је више од 2.000 људи да препознају жртве трговине људима или особе у високом ризику, као и да правилно поступају у таквим ситуацијама и предузму основне кораке заштите. Драстично је подигнут број пријављених сумњи, што се на крају огледа и у већем броју особа којима је пружена помоћ.

Највеће заслуге за међународни успех наше земље у овој области припадају Срђану Барцу, кога експерти у овој области у Америци и Европској унији сматрају за поузданог и релевантног саговорника. Барац пак каже да је најважнији резултат процеса доношење Закона о борби против трговине људима и заштити жртава трговине људима. За „Политику” наводи да би као члан радне групе која је учествовала у процесу израде закона посебно истакао да је реч о примеру позитивне праксе. Наводи да су у раду учествовали не само представници министарстава и других државних органа већ и организације цивилног друштва са дугом и успешном традицијом у овој области.

„Оно што овај закон издваја јесте приступ. У само средиште целокупног система ставља жртву и њене потребе. Тај такозвани социјални пут подразумева да се не реагује само када је кривично дело већ почињено, него да се развија систем који препознаје, штити и прати жртву кроз цео процес. У том смислу, овај закон има и одређени пионирски карактер. У Европи постоји мали број држава које имају посебан, самосталан закон у овој области, док се већина и даље ослања на кривичне законике и пратеће прописе. Посебно је важно што значајну улогу у новом систему добија Центар за заштиту жртава трговине људима, као институција са највише искуства и капацитета за рад са жртвама, која сада добија и шира овлашћења”, каже Срђан Барац. Истиче да већ сада постоје и први сигнали интересовања из појединих скандинавских земаља, које желе да се ближе упознају са оваквим моделом, посебно са приступом који је сензибилисан према потребама жртава.

„Закон је позитивно оцењен од стране експертског тела Савета Европе за борбу против трговине људима ГРЕТА, као и од стране Европске комисије, што додатно потврђује његов квалитет и усклађеност са европским стандардима. Треба имати у виду и шири контекст. Закон је писан у периоду када је у Србији било тешко постићи консензус и око много једноставнијих питања, а камоли око овако сложене и осетљиве теме, посебно у периоду од новембра 2024. до априла 2025. године. Упркос томе, постигнут је договор целокупног, сложеног и међусобно испреплетаног државног система, као и организација цивилног друштва, у циљу заштите интереса државе и друштва. У времену у којем се често говори да систем не функционише, овај пример показује да је могуће постићи резултате, чак и у сложеним околностима, када постоји јасна намера, сарадња институција и фокус на оно што је заиста важно”, наводи Барац.

Борба против трговине људима није питање форме, већ суштине. Ми смо као друштво одговорни да помогнемо најрањивијим међу нама, а то свакако јесу жртве. Дужност сваког појединца је да се осврне око себе и да осмотри да ли је неко у његовом окружењу особа којој треба помоћи. Емпатија, солидарност и осећај заједништва су преко потребни нашем друштву, а чини се и свету који се ужурбано трансформише. У свету подела тешко је остати свој, али вреди покушати.

Доношење Закона није само правни оквир, већ јасан и прецизан одговор државе на један од најтежих облика криминала који разара животе најрањивијих. Истовремено, угрожава темеље сваког друштва. А национални координатор за борбу против трговине људима Ненад Симић каже да су на иницијативу Канцеларије за координацију активности у борби против трговине људима у кабинету министра унутрашњих послова, руководиоца Канцеларије и националног координатора за борбу против трговине људима покренути кључни реформски процеси у области борбе против трговине људима. За „Политику” каже да је то усвајање Закона о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава, као и Програма за борбу против трговине људима у Републици Србији за период 2024–2029. године са пратећим Акционим планом. Народна скупштина Републике Србије усвојила је 23. априла ове године Закон о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава, чиме је направљен кључни искорак у борби против једног од најтежих облика организованог криминала.

„Овај закон први пут на свеобухватан и системски начин уређује област превенције и заштите жртава трговине људима, постављајући јасне механизме сарадње између институција и јачајући права и положај жртава. Усвајање Закона о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава резултат је вишемесечног рада Радне групе којом је руководио национални координатор за борбу против трговине људима и руководилац Канцеларије за координацију активности у борби против трговине људима у кабинету министра унутрашњих послова, коју су чинили представници државних органа и организација цивилног друштва, који су својим континуираним учешћем и значајним доприносом у дефинисању текста закона током читавог процеса његове израде допринели његовом квалитету и свеобухватности”, каже Симић.

Текст Нацрта закона прошао је јавну расправу и усклађен је са релевантним међународним стандардима, свим препорукама Групе експерата Савета Европе за борбу против трговине људима (ГРЕТА), Извештаја о трговини људима Стејт департмента (ТИП извештај) и важећим директивама ЕУ. Посебан значај има чињеница да је Европска комисија у новембру 2025. године дала позитивно мишљење на овај закон, чиме је потврђена његова усклађеност са европским правним тековинама. Доношење овог закона предвиђено је и Реформском агендом за западни Балкан, а његова примена треба да обезбеди трајно и ефикасније сузбијање трговине људима, као и бољу заштиту жртава.

„Значајни актери у борби против трговине људима су локални тимови за борбу против трговине људима, који су као такви препознати Законом о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава. Њихов мултидисциплинарни састав омогућава пружање најефикаснијег одговора на овај изазов. Тренутно на територији Републике Србије делује 18 локалних тимова, а у наредном периоду планирано је даље ширење њихове мреже и повећање њиховог броја”, наводи Симић.

Паралелно са законодавним активностима, Србија је у претходном периоду спроводила и низ стратешких мера. Усвојен је Програм за борбу против трговине људима за период 2024–2029. године са пратећим Акционим планом, а током 2024. године реализовано је 95 одсто планираних активности, док је 2025. године реализовано преко 86 одсто активности на националном нивоу. Остварени резултати, односно спроведени кључни реформски процеси препознати су и на међународном нивоу.

„Република Србија је у претходном периоду била сврстана у Ниво 2 – ’листу за праћење’, посматрана као земља која не испуњава минималне стандарде у борби против трговине људима, уз ризик да, уколико не испуни прописане критеријуме, буде аутоматски снижена на Ниво 3, што би подразумевало одређена политичка и финансијска ограничења од стране Владе Сједињених Америчких Држава. Имајући у виду уложене напоре и постигнуте резултате, након три године Република Србија је према последњем Извештају Стејт департмента за 2025. годину унапређена и рангирана у Ниво 2”, истиче Симић. Додаје да је Република Србија у претходном периоду интензивирала превентивне активности, са посебним акцентом на едукацију професионалаца, пре свега полиције, тужилаштва, социјале, инспекције рада, здравствених и просветних радника. Посебан фокус био је на финансијским истрагама, дигиталним истрагама, радној експлоатацији и препознавању жртава међу мигрантском популацијом.

„Обуке на тему дигиталних истрага у циљу прикупљања доказа, идентификације жртава и учинилаца кривичног дела трговина људима су као пример добре праксе пренете и на међународни ниво и реализоване у оквиру Споразума о сарадњи у области борбе против трговине људима између Републике Србије и Северне Македоније. Српски стручњаци учествовали су у реализацији обука за полицијске службенике у Северној Македонији, чиме је додатно ојачана регионална сарадња у борби против организованог криминала. На иницијативу Министарства унутрашњих послова, у сарадњи са Привредном комором Србије, успостављена је Мрежа послодаваца за спречавање трговине људима у циљу радне експлоатације, као нови механизам за јачање друштвене одговорности и етичког пословања у Србији”, нагласио је Ненад Симић.

Најугроженији су жене, девојке и нарочито деца

Најчешћи модус операнди извршења кривичног дела трговина људима је сексуална експлоатација, радна експлоатација, просјачење и принуда на извршење кривичног дела. Жртве трговине људима најчешће долазе из редова најрањивијих друштвених група. Извршиоци кривичног дела трговина људима систематски користе сиромаштво, незнање и социјалну искљученост како би врбовали своје жртве.

„Међу најугроженијима су жене и девојке, које су најчешће жртве сексуалне експлоатације. Трговци људима их често привлаче лажним обећањима о запослењу, браку или бољем животу у иностранству. Посебно осетљиву категорију чине деца, која су изложена различитим облицима експлоатације – од принудног рада и просјачења до криминалних активности и сексуалне злоупотребе. Због узраста и недостатка искуства, деца лакше постају мета манипулације”, упозорава Симић и додаје да су у ризику и мигранти и избеглице, који се често налазе у несигурним условима, који у потрази за сигурнијим животом, неретко постају жртве радне експлоатације или других облика злоупотребе.

Економски угрожени грађани и незапослени такође спадају у ризичну групу, јер су склонији прихватању сумњивих понуда за посао, нарочито у иностранству. Недостатак образовања додатно повећава ризик, будући да ове особе често нису довољно информисане о опасностима. „Посебно су рањиве жртаве породичног насиља, које у покушају да напусте тешке животне околности лако могу постати мета злоупотребе. Слично томе, припадници маргинализованих група (припадници националних и етничких мањина, особе са психичким и физичким потешкоћама, ЛГБТ) који се већ суочавају са дискриминацијом и друштвеном искљученошћу, чешће доспевају у ризичне ситуације”, каже Симић.

У већини случајева трговина људима почиње преваром и злоупотребом поверења. Управо зато подизање свести и правовремено информисање грађана остају кључни у спречавању овог вида криминала. „И даље постоји простор за унапређење свести државних органа и других релевантних субјеката о значају проблема трговине људима, као и о последицама које ова појава носи. То представља један од изазова у области борбе против трговине људима на коме је потребно даље радити”, закључио је Ненад Симић.