Десант на Дрвар и спомен-плоча народном хероју

У историји ратовања Десант на Дрвар 25. маја 1944. године у врху је борбених дејстава у Другом светском рату с јасним циљем нациста. Дуго је припреман у највећој тајности под шифром „Коњички скок”. На дан полетања сваки немачки војник падобранац добио је слику бунтовника Тита... Величанствена херојства становника Дрвара и бораца Народноослободилачке војске Југославије осујетила су Хитлеров план.

У филму „Десант на Дрвар” посебан нагласак стављен је на херојски отпор нацистима чланова Окружног комитета СКОЈ-а. Сви су положили младе животе. Проглашени су за народне хероје Југославије. Дан пре погибије, мој брат Сава одмиља Савица Соломун изабран је у 19. години за секретара Окружног комитета. Рат је прекинуо изучавање кројачког заната у Београду, где је био као Привредников стипендиста. Препоруку за даровитог ђака са Грмеча написали су сеоски учитељ и поп.

На Петровачкој цести подно родног села Јањила, у пролеће 1945. године Мићо Ракић (касније наш амбасадор у Америци) предао је мом оцу Јовану Орден братства-јединства. Са сестром Драгицом био сам на тој свечаности. Те године колонизацијом породица се доселила у Елемир код Зрењанина.

Стицајем животних околности 16 година, поред осталих послова, бавио сам се подизањем споменика и спомен-обележја у Београду: Јајинци, Сајмиште, пилотима 1941, страдалим Јеврејима, одбрани Београда 1915, Његошу, Андрићу, Нушићу, Цвијићу, Риги од Фере, Пашићу, војводама јунацима у Првом светском рату... Укупно 155 споменика и спомен-обележја. Написао сам о томе књигу (2023) и сам је финансирао. Једино је Министарство културе Србије откупило 24 књиге за библиотеке у Србији.

По одласку у пензију крајем 1998. године почне да ме „гризе савест”. Е, бре, Шпиро, од три погинула брата ниједном се не зна гроб. Онда су неки добри људи у Елемиру, на простору Каштела (дворца) богате породице Киш, градили породичне куће и уз подршку месне заједнице улицу назвали Савице Соломуна. У Зрењанину добијем њихове услове и 15. септембра 2015. године предам молбу с идејним решењем за спомен-плочу. Имао сам неколико усмених разговора. Био сам стрпљив и уљудан, а вичан том послу. По законима Србије били су дужни да ми одговоре, а нису.

На промоцији књиге о споменицима 2023. у Прес-центру Удружења новинара Србије, професор Зоран Ивановић, скулптор, аутор споменика Нушићу, Пашићу, Пекићу, Миланковићу у Београду, краљу Петру у Зрењанину... поклони ми врхунски уметнички рад у гипсу. Лик брата Савице рађен је на основу једине слике пронађене у Архиву Србије – Привредникови стипендисти. Барељеф је одливен у ливници професора Зорана Кузмановића у Смедереву. Светска, дабоме и у Србији пракса јесте да се на почетку улице поставља спомен-плоча, ако има ко да плати. Ја сам платио. Да се понижавам новом молбом, нисам желео. На почетку улице Савице Соломуна поставићемо спомен-плочу.

Шпиро Соломун,

политиколог и публициста

Жарко Соломун,

братић, становник Елемира