Пресудније од пресуде

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, новембра – На љуљашци на балкону седе двоје, држе се за руке и милују се погледима. Жена која им прилази је супруга мушкарца и рекло би се да га "хвата на делу", али она прилази њему и његовој изабраници, грли их обоје и соколи да се мазе и пазе до краја живота…

Сцена приличи некој филмској мелодрами, али је стварна и учестало се понавља у дискрецији установе за онемоћала лица, у Финиксу, главном граду Аризоне. То је обелоданио локалној телевизији с поносом син необичног брачног пара, који је судбина натерала да муж нађе утеху у другој жени, а да се супруга томе радује.

Иако веза личи на извештачени љубавни троугао, она је интимно ванредно стање изван шаблона – сплет дирљивог разумевања у процесу губљења и очувања разума. Главни актери су познате јавне личности: доскорашња чланица Врховног суда САД Сандра Деј О’Конор и њен супруг, такође угледни правник у пензији Џон О’Конор, док је треће лице, његова нова дружбеница, публици представљена, с поштовањем њене приватности, само као Кеј.

Пољуљан болешћу

Сандра и Џон су вршњаци, имају по 77 година, од којих 55 у браку, склопљеном после заљубљивања на студијама права, на престижном Универзитету Станфорд. За њихов брак пријатељи причају као "најбољем међу знанима" а таквим га сматра и њихов најстарији од три сина, Скот (50), кад описује да је "мајка срећна што је отац срећан с пријатељицом".

Такве среће не би било да јој корен није у несрећи. Џоново здравље је пре 17 година пољуљано Алцхајмеровом болешћу, која му је досад увелико оштетила мождане функције, тако да је сада само делимично свестан реалности, па и чињенице да је ожењен. Таквим стањем се и објашњава његово напрасно "стајање на луди камен" са сапатницом, која болује од исте неизлечиве невоље. "Не препознајући, повремено, ни своје најближе, оболели од Алцхајмера, често траже нову блиску везу у новој средини као што је установа за њихово збрињавање", изјавила је Асошиејтед пресу специјалиста др Меријен Мекарти. И кад убрзано копни, живот би да још мало процвета, сугеришу њене колеге. "Кад је дошао у ову установу, тата је био разочаран, употребљавао је изразе као потенцијални самоубица, али се само 48 сати касније преобратио толико да је личио на заљубљеног тинејџера", сведочи Скот О’Конор. "Нова ситуација" међу његовим родитељима узбуркала је националне духове. Нарочито поводом Сандриног поступка: једни су га видели као доказ "бесмртне љубави", други као чин "узвишеног милосрђа", док су се трећи "свему томе" чудили.

Стручњаци тврде да се Сандра понела баш онако како они препоручују. Свесна губитка који трпи њен муж, чини све што може да олакша стање које је тешко и њему и породици, коментарише специјалиста Питер Рид. А романса, коју пацијент доживљава представља "врло добру одбрану од узнемирења због приближавања смрти", додаје психијатар Гејл Салц.

Иако се сматра једним од најзначајнијих судија столећа, Сандра Деј О’Конор се одрекла стеченог ауторитета пресуђивања у "случају" у коме њен муж губи моћ расуђивања. Као један од деветоро судија Врховног суда, могла је да, према постојећим прописима, остане доживотно на тој функцији, на којој је провела 24 године и четири месеца, али је с ње отишла у јануару 2006. да би се посветила оболелом супругу.

Оставку је понудила још у лето 2005, али јој није било лако наћи замену. Иако је сврставана међу "конзервативце", у овдашњој главној идеолошкој подели на чијем су другом крају либерали, афирмисала се као "умерењак" и "центриста", често као "језичак" који претеже на једну или другу страну "теразија правде".

Повремено је битно утицала и на политику. Била је пети, одлучујући, глас када је Врховни суд одлучио да се у децембру 2000. године прекине добројавање гласова на Флориди, што је омогућило да се прогласи победа Џорџа Буша на председничким изборима. У јуну 2004. извојевала је, међутим, да судска већина ограничи власт шефа Беле куће пресудивши да извршна власт нема право да наређује да се заробљеници у "рату против тероризма", без извођења пред суд држе у тамницама, какав је озлоглашени Гвантанамо…

Међу најутицајнијима

Стекла је и углед борца за независност правосуђа. Прочула се и по, овде не баш популарном, практичном уважавању правних достигнућа других земаља.

Кад је најавила пензионисање, пре две и по године, у традиционалном рангирању магазина "Форбс" заузимала је 36. место на табели 100 најутицајнијих жена света. Њен утицај се и даље осећа у правничким круговима, а сада је њеним опхођењем према мужу проширен и на породице и пријатеље око пет милиона Американаца са Алцхајмеровом болешћу. Случај О’Конорових је, констатују хроничари, већ подстакао захтеве да друштво више уложи у истраживање те разорне болести и да покаже више разумевања за муке које она доноси.

Неко ће, при том, препоручити и примену принципа проистеклог из искуства стицаног на очевој фарми крава на граници са Мексиком, којим се Сандра Деј О’Конор руководила на суђењима а, по свему судећи, и у просуђивању своје нове брачне ситуације. А то њено, лично, начело гласи: "Не могу да тежим постизању доктринарног савршенства, ако је то на уштрб решавања животних проблема".