Јеремићева беседа на Оксфорду

Какво треба да буде место Европске уније у свету, где је место и шта је улога Србије на Балкану и како стићи до решења за његов највећи проблем – статус Косова? Ово су питања о којима је, у својој јучерашњој беседи пред Друштвом оксфордске уније, говорио Вук Јеремић, министар иностраних послова Србије. По његовом уверењу, уз претпоставку хармонизације трансатлантских веза, ЕУ би морала да се фокусира на „појас нација” на свом истоку и југоистоку, конкретно на три кључне земље ширег европског простора: Украјину, Турску и Србију.

Јеремић је рекао да ће одлука да Европа „брзо пружи чланство Србији сасвим извесно утицати на будућност целог Западног Балкана”, региона који је по његовоммишљењу, „виталан за консолидацију европске безбедности”. Он се заложио да ЕУ обезбеди „комбинацију стабилне Украјине и неантагонизоване Русије”, као свој подједнако безбедносни и економски императив. Кад је реч о Турској, Јеремић је оценио да би ЕУ, узимајући у своје окриље ову демократску муслиманску нацију, себи, између осталог, омогућила и да буде „искрен посредник” у ширем блискоисточном региону.

Јеремић је оценио да је интеграција Србије у Европу једини начин на се напредује, јер ће „ЕУ бити безбеднија ако западни Балкан, са Србијом у свом средишту, уђе у кућу Европе, уместо да озлојеђен остане пред њеном капијом”. Оцењујући ЕУ као „највећи и најуспешнији мировни пројекат у историји”, Јеремић је указао да „Србија има акутно осећање да припада тој врсти Европе”.

Али, у исто време, никоме неће бити од користи ако изабере да затвара очи пред преосталим изазовима, од који је примарно питање Косова.

Једнострано проглашавање независности од сопствене земље пре годину дана, по мишљењу Јеремића, било је „директно кршење, основних поставки и принципа међународног права”. Министар је затим поновио да Србија то једнострано проглашење независности „неће признати ни под којим околностима”.

Шеф српске дипломатије је навео да је Србија на кршење свог суверенитета и територијалног интегритета реаговала уздржано опредељујући се за миран и дипломатски приступ проблему, што је за резултат имало да велика већина чланица УН није признала косовску независност. Они који су то учинили, игнорисали су важност постизања решења које је прихватљиво за све. Из тог разлога Србија се окренула праву – преносећи питање Косова у надлежност Међународног суда правде, шаљући тиме поруку да је за мир на западном Балкану, рекао је он.

Пошто ће суд највероватније оценити да једнострано проглашење независности није компатибилно са међународним правом, то ће зауставити процес признавања Косова, и пријем власти из Приштине у међународне институције. То ће онда водити и до поновног отварања питања статуса, охрабрујући све заинтересоване да за преговарачким столом траже решење прихватљиво за све – решење које ће бити одрживо и трајно, које ће допринети миру и стабилности западног Балкана, закључио је министар Вук Јеремић Он је поручио да за европску будућност западног Балкана „морамо да постижемо компромисе, да преговарамо, да на крају не буде ни победника ни губитника…