Ратни мито као слаткиши

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 16.фебруара – Обичај из народног празника званог „Ноћ вештица”, којим Американци већ хроничне страхове претварају у акутно увесељавање, сада је у специфичном случају подвргнут– помној истрази. Надлежни органи слуте, наиме, да су се и под плаштом слаткиша за ту светковину– недозвољено прометале велике суме новца зарад ратног профитерства на највећем бојишту овог века.

Шири се, заправо, службено проверавање оптужби да су поједини амерички официри у Ираку учествовали у корупционашком ланцу који би, по начину злоупотреба а можда и по количини „несталих” долара пореских обвезника, могао да се пореди са драматичним потресима гиганата Волстрита. А детаљи те приче, до које су ексклузивно дошли репортери „Њујорк тајмса”, уједно не заостају за радњама романсираних или филмованих „кримића”, у чијој позадини леже сукоби– системских прокламација и систематизованих приватних манипулација, патриотских поклича и личног ћара, невиних форми и кривичних садржаја…

У најкраћем: претпоставља се да су пензионисани пуковник копнене војске Ентони Бел и ваздухопловни потпуковник Роналд Хертл– на дужностима (2003. и 2004.) за обнову окупираног Ирака– били уплетени у делинквентску мрежу: давања послова извођачима који понуде већи мито. Улога њих двојице још није јавно прецизирана, док обојица тврде да „ништа непрописно” нису учинили.

За истрагу против њих је узета „реч из гроба”. Тојест исказ који је, у споразуму са истрагом као заштићени сведок, дао њихов ондашњи партнер, овдашњи трговац оружјем, Дејл Стофел, убијен у Ираку, децембра 2004. –седам месеци по добијању наведеног „безбедног”статуса.

Стофелови биографи помињу да је он претходно имао разгранате пословне везе с државама насталим из бивше Источне Европе. Наводе се: Русија, Чешка, Мађарска, Украјина…

Одговорност за његову ликвидацију и ликвидацију британског партнера тада је преузела „непозната ирачка групација”. Сматра се, међутим, да је то „једно од оних убистава која никада неће бити разјашњена”.

По Стофелом сведочењу, у поткупљивању су примењивани разни „наивни” методи. Поред паковања у стилу „ноћи вештица”, корупционашке суме су достављане и у кутијама за испоруку брзе хране познате под називом „пица”…

Колико је новца прометнуто у забрањеним трансакцијама, засад није познато. Хроничари наводе да је укупно споља у обнову разореног Ирака уложено око 126 милијарди долара. Доларски удели су, наводно распоређени овако: 51 америчка милијарда, 58 ирачких и 17 милијарди „осталих”, углавном учесника у инвазији због чије је једностраности Америка критикована у већем делу света.

Промена на челу САД омогућава преиспитивање многих, па и наведених застрањивања, у овдашњим поступцима према свету, поготову према Ираку, оцењују познаваоци. Истовремено, док упућује примедбе савезницима на „проширеном Блиском истоку” за нерегуларности па и „раширену корупцију”, Вашингтон се и сам суочава са истим или сличним проблемима.

Преиспитује их, прецизира се, трио: генерални инспектор за реконструкцију Ирака, Министарство правосуђа и Команда копнене војске за истраживање криминала. „Дуга истрага сазрева и наставља се проширењем списка осумњичених”, преноси изјаву једног од актера њујоршки лист. Уз констатације: да су званично проглашени пројекти за обнову Ирака често спровођени тако да не воде ничему, као и да се поставља питање– није ли америчка корупција била међу главним факторима штете, која је приписивана слабом планирању и непредвиђеном насиљу.”

Шта год да је– одговорност је на доскорашњој администрацији републиканца Џорџа Буша. То не олакшава, пак, положај новог председника демократе Барака Обаме, јер је до чела Беле куће дошао буђењем нада да ће наслеђено бреме, рекордне тежине, да олакша– ако не себи а оно сународницима који су га изабрали. Уз остало, да ће постепено смањивати и борбене трупе у Ираку и издатке за то ратиште и тако повећати „стимулансе” овде посрнулим светињама– и кредитне и куповне моћи.