И препоруке ОДИХР-а поделиле посланике

Завршницу начелне расправе о изменама закона, који би, у складу са препорукама ОДИХР-а, требало да унапреде изборни процес, посланици Скупштине Србије и јуче су, трећи дан, искористили за међусобне обрачуне, а нису изостале увреде. Опозиционари су понављали да законске измене неће поправити изборни процес, критикујући решење проистекло из препоруке ОДИХР-а, а посланици владајуће коалиције су наводили да је препорука дата на захтев опозиције, а „сад им ни то не ваља”.

Ђорђе Комленски (ПС) казао је да је слушао „разне хвалоспеве препорукама ОДИХР-а као о нечему лековитом”, а да је он са „стандардима ОДИХР-а раскрстио када су децембарске изборе из 2000. године прогласили слободним, и то у лудачкој, пучистичкој ери досоваца, кад су људе избацивали лопатама с радних места”. Ипак, додао је, има понешто и добро у препорукама. Навео је: „Учествујући у раду Комисије за примену препорука ОДИХР-а, видео сам да је опозиција инсистирала на томе да један бирач може да подржи више листа, ја сам апсолутно против тога, а шта је њихов мотив да сад буду против тога, морате да питате њих. Чини ми се да је господа из опозиције схватила да талас, који наводно постоји и који ће донети промене, у ствари неће променити позицију власти, већ њихову, па траже изговор за то што у следећем сазиву неће седети у посланичким клупама.”

Ана Јаковљевић (НПС) рекла је да јој измене изгледају „као када пироман запали ватру, па покушава да је гаси, приказујући себе као хероја”. Истакла је: „Циљ препорука ОДИХР-а да се кроз широк друштвени дијалог врати поверење у изборни процес. Поверење се неће вратити ако на телевизијама са националном фреквенцијом, укључујући РТС, слушате само хвалоспеве власти, ако неистомишљенике називате усташама и нацистима. Измене јесу рађене на основу препорука ОДИХР-а, али овако како су написане само ће додатно урушити изборни процес. Решењем да један бирач може да подржи више листа само се легализује пракса формирања фантомских листа. Све ово је представа и обмана за ЕУ, не би ли их убедили да ипак добију део новца из Плана раста, који нам је потребан.”

Одговорио јој је Александар Мирковић (СНС): „Невероватно је да о поверењу говоре људи који су на изборни дан, уместо да се баве својим базама података и својим бирачима, своју централу и функционере користили да гласаче зову и лажу да је донета одлука да се не подржи листа СНС-а, већ њихова и још се поносе и деле то на друштвеним мрежама. Поверење се не стиче тако што одете пред суд, протестујете и физички нападнете полицију, а кад треба да одговарате за то, позивате се на имунитет. И даље нисмо установили је ли ОДИХР важан или је небитан, да ли се ви залажете за ЕУ или сте против, ово је трећи дан и још нисмо установили за шта сте ви. Сигурно је само, сваки човек у Србији то зна, да сте ви зарад једног мандата спремни да прегазите све, а да вам је брига за народ на последњем месту.”

Милош Парандиловић (НЛС) казао је да власт прича о изборним законима, а „ви сте од Србије направили ратну зону кад смо имали локалне изборе, а не републичке”. Додао је: „Окренули сте брата на брата, оца на сина, младост проглашавате фашистима, само мафија да остане на власти. Каже овај српски Мусолини, Александар Вучић – ’не дамо Србију’, коме је, бре, ти не даш, не да ћемо ослободити Србију, него ћете и да одговарате пред ослобођеним правосуђем.”

Председница парламента Ана Брнабић му је изрекла опомену, зато „што председника Србије, легитимно изабраног, гласовима скоро 2,3 милиона грађана назива Мусолинијем”. Додала је: „Добро, кажете српским Мусолинијем, па како да вам кажем, ви све сами о себи кажете, али не можете то да кажете у Народној скупштини без опомене. Вређате овде Србију, српске институције, председника, пузите пред Пицулом, све је то у реду, то је ваше лице, али нећете председника Републике називати Мусолинијем.”

Предлагач измена закона Мирослав Петрашиновић (СНС) одбацио је Парандиловићеве тврдње да је власт „окренула брата на брата” и подсетио на изборе 2011. и на највећи протест када је највећа странка тражила изборе: „У Београду је било преко 100.000 људи који су били спремни да остану колико је год потребно у Београду док тадашњи председник Борис Тадић не распише изборе. Ти људи су били спремни после више сати чекања да ураде све што је потребно, само да избори буду расписани. Смирио их је Александар Вучић, који је замолио окупљене да се мирно разиђу, да не јуришају ни на Владу, ни на Скупштину, ни на Председништво. Као опозициони лидер је показао колики су његово државништво и приврженост овој земљи и држави. Ниједног момента Александар Вучић од нас није тражио, нити нас подстицао да нападамо оне који другачије мисле. А шта смо могли да видимо претходних годину и по дана? Они су тукли наше активисте, разбијали нам штандове, палили просторије, на најгори могући начин претили деци председника Вучића. И онда неко говори о томе како смо наводно ми окренули брата против брата, оца против сина и како ми стварамо тобож неко ратно поприште у Србији када се одржавају избори. Циљ закона је да се испоштују све међународне обавезе укључујући и ревизију јединственог бирачког списка.”

У поподневном делу седнице посланици су почели расправу о амандманима, у истом тону како су завршили начелну.