Откривен споменик Јовану Микићу Спартаку

Суботица – Спортиста и револуционар, песник и борац за слободу Јован Микић Спартак, човек чије име носе бројна суботичка спортска друштва, напокон је у Суботици добио и свој споменик. 

На крају шеталишта Радијалац, тик пред Халом спортова која је дом бројних спортиста, постављен је кип Јована Микића Спартака, рад вајара-аматера Фрање Мачковића. Иницијатива за постављање споменика потекла је од Спортског друштва железничара „Јован Микић Спартак”, који окупља 28 клубова, а подржали су је Спортски савез Суботице, Спортски савез Војводине и локална самоуправа Суботице. 

Јован Микић Спартак био је свестрана личност: изузетан атлетичар, вежбач петобоја, десетобоја, скока увис и бацачких дисциплина. Али био је и песник, новинар, правник, асистент на Високој комерцијалној економској школи у Београду, антифашиста, борац партизанског ослободилачког покрета који је погинуо 10. октобра 1944. у борбама за ослобођење Суботице. Имао је само 30 година. О његовом изузетном животном путу говорио је Милан Вучковић, председник Спортског друштва железничара „Јован Микић Спартак”, који је рекао да су иницијативу за постављање споменика покренули са жељом да човек чије име носе њихови клубови буде присутан и ликом, а не само именом међу спортистима. 

„У периоду од 1932. до 1939. Микић је најуспешнији атлетичар тадашње Југославије, учесник берлинске олимпијаде 1936. године, где је ширио свој антифаштистички став да ни наш, ни други тимови не поздраве нацистичким поздравом подизањем десне руке. Ухапшен је у Априлском рату 1941. године и интерниран у логор у Нирнбергу, из којег се враћа 1943. године. У Новом Саду придружује се партизанском покрету. Из Суботице је отишао са надимком Бата, а враћа се као Спартак, што је надимак који добија од својих ратних другова због испољене храбрости. Смртно је рањен 10. октобра 1944. приликом ослобађања Суботице. Овај споменик је мали знак захвалности и подсетник на славно име”, рекао је Вучковић. 

Спортски савез Војводине као највише спортско признање додељује награду која носи управо име Јована Микића Спартака. Јасмина Јурас, председница Спортског савеза Војводине, навела је да је до сада 940 појединаца и клубова добило ово признање. „Ова статуа, пред којом смо данас окупљени, симбол је дисциплине, посвећености и визије коју је Спартак унео у нашу заједницу. Она је подсетник да се труд, рад и љубав према спорту увек цене и поштују”, рекла је Јурасова. 

Споменик су заједнички открили градоначелник Суботице Стеван Бакић, као и унуке Јована Микића Спартака – Сања Микић Инкс и Соња Хартинг Теранео, као и праунук Марк Теранео, који су управо због тога дошли из Берлина. 

За Соњу Хартинг Теранео читав догађај био је изузетно емотиван. Посматрала је споменик који је урађен на основу фотографије снимљене у тренутку док се Јован Микић Спартак залеће да обори југословенски рекорд у троскоку. 

„Хвала што сте одржали име мог деде. Јако је емотивно што људи чувају успомену на нашег деду. Ову слику, по којој је направљен споменик, показивала нам је бака Ксенија и причала како би је он питао: ’Ксенија шта је најлепше на тој слици?’ И одмах рекао: ’Моја бурма.’ То је мојој баки јако значило и изабрали сте за споменик управо нешто што је њој било емотивно важно”, испричала је. Каже да се сећа породичних разговора о Јовану Микићу Спартаку и да се о њему увек лепо говорило. 

„Причали су да је био јако добар човек да је био високог морала и то мени много значи, јер није довољно да си поносан на оно што су твоји преци учинили, већ да живиш исте те принципе и покушаш да будеш такав човек. Мислим да је то најважније што је оставио као успомену иза себе”, рекла нам је Соња Хартинг Теранео.