Биљка кишобран

Шефлера (Schefflera), род зимзеленог дрвећа из Аустралије и са Новог Зеланда. Зову је биљка кишобран због прстасто распоређених листова, а у суптропским пределима биљка хоботница због облика цветова. У нашим условима веома ретко цвета.

Код младих биљака лист се састоји од три до пет лиски, а овај број се годинама повећава и достиже дванаест лиски. Schefflera actinophylla има тање и шире листове и може да нарасте преко два метра. Мањег раста су S. digitata и S. octophyllum која има истакнуте жиле.

Што се тиче узгајања, шефлера тражи зрачно и светло место заштићено од директног сунца. Захтева умерено топло место, најбоље од тринаест, шеснаест и осамнаест степени. Температура изнад 21 степена јој не одговара.

Тражи много воде у току пролећа и лета, а зими је треба оскудније заливати. Погодује јој чешће орошавање листова. Зато што је шефлери потребно доста влаге, препоручује се да се саксија стави у још једну већу посуду а међупростор можете да испуните песком или тресетом како би се задржала што већа влажност. Могу да се ставе и каменчићи у подложак. Лети је треба заливати од два до три пута недељно, док зими отприлике сваких пет до шест дана. Током пролећа и лета сваке две недеље води за заливање додајте текуће гнојиво за лиснате биљке.

Биљку треба пресађивати сваке друге године у пролеће (а ако је држите у великој вази, довољно је склонити горњи слој земље и додати свежи), а размножавање је доста тешко, стабљичиним резницама лети уз примену фитохормона за ожиљавање или семеном у пролеће. Резницу је потребно држати у води да потерају коренчиће и затим пресадити у земљу.

Шефлера је биљка која има тамнозелене или прошаране листове и налазе се на дугим стапкама. Варијетет са прошараним листовима треба да буде на светлом месту, без директног подневног сунца, док ће посве зелена успевати и у тамнијем делу али нешто спорије ће расти.

Да би добила леп грмолик изглед, потребно ју је у рано пролеће подрезати како би потерала што више споредних избоја. Пожељно је ставити штап уз који ћете је завезати како би имала потпору и расла усправно, нарочито ако јој светло долази са стране јер ће се иначе сва повити тражећи извор светлости.