Покрио би вагама аутопут до Београда

Бијељина – У време електронике и електронских уређаја готово нестварно изгледа вагарска радња Видоја Граховца у центру Бијељине. Осамдесетчетворогодиши Видоје, већ педесет седам година другује с вагама, и то оним старим, механичким.

Далеке 1924. године, када је Видоје имао свега годину дана, његова породица се из Невесиња доселила у бијељинску општину, где и данас живи и ради. Првобитно се, каже, по завршетку браварског, аутомеханичарског и вагарског заната у Бијељини, запослио у Грађевинском предузећу „Семберија”.

„Ту сам био шеф возног парка и радионица. Они су педесете године извршили ’фузију’ са тузланским предузећем ’Техника’ и одселили се у Тузлу. Нисам желео да напустим Бијељину. Одлучио сам да останем и отворим радњу у којој сам се бавио механиком, браваријом. Тако сам непланирано постао приватник”, присећа се Видоје и додаје да му у то време није била намера да се бави вагарством. Вели, почело је непланирано.

„У то доба није био нико да ради ваге. Таман некако у време када сам отворио радњу код мене је дошао један Чех, звао се Ондерка који се бавио вагарством. Најпре смо радили само у Бијељини и околини, и брзо се прочуло за нас. Већ наредне године јавио ми се шеф контроле мера у Тузли са питањем ’Мајсторе, би ли ти хтео радити и за нас’. Прихватио сам тај посао, почео да обилазим терене и да се озбиљно бавим вагама. И тако све до данас”, прича Видоје.

Сервис послује и данас. То је права мала фабрика са машинама неопходним за производњу вага, чији се радни стаж, додаје овај виспрени старац, подудара с његовим. Дужи је од пола века.

„Радимо све механичке ваге од 10-20 килограма, па до сто тона. Радимо колске ваге и нове електронске колске ваге. Имамо баланс ваге, то су оне зване теразије, па имамо децималне ваге, ваге са теговима, ваге са помичним тегом, ваге са кружном скалом. Ма, све ми радимо”, прича Видоје

Видоје каже да га посао и ваге одржавају у кондицији и да се, уз њих, не осећа као пензионер.

„Нема тог броја колико сам вага направио и поправио. Ма, покрио бих вагама аутопут одавде до Београда. Радио сам у целој БиХ, био сам најјачи сервис на овом простору”, прича Видоје.

„Ако хоћеш да се бавиш вагама мораш имати комплетну опрему, тегове од најлакших до оних најтежих од по 500 килограма. Мораш имати 100 тона тегова. Вага је вага, мора бити тачна. Свака вага подлеже контроли мера и ако није тачна не сме је нико жигосати. Не може да се сваштари. А сада чини ми се да је све више сваштарења и да све више важи она ’вага важе, како газда каже’, прича кроз шалу Видоје.

Свих ових година највећу подршку и помоћ у послу Видоју је пружила супруга Миланка, с којом је прошле године, уз два сина, снаху и унука, обележио педесет година брака. Срећни су и задовољни,а што је најважније и здравље их добро служи, што се,како каже Видоје, ма како воли ваге, не може мерити ниједном вагом.