Са речи на дела

Пажљиво сам слушао сваку реченицу коју је изговорио председник Србије на конференцији за штампу у суботу, на којој је заједно са директором полиције износио одређена запажања у вези са нестанком извесног Александра Нешовића Баје, вероватно убијеног, а у чему су учешће узели, по ономе што Више јавно тужилаштво у Београду на основу наредбе коју је обелоданило, и поједини полицијски службеници, тј. чак и сам дојучерашњи начелник београдске полиције Веселин Милић. Не желећи да улазим колико су сумње Вишег јавног тужилаштва у Београду оправдане, на крају крајева води се истрага, те самим тим не желим било кога да окривљујем јер се као адвокат круто држим начела да нико није крив док се кривица не докаже – осврнућу се само на одређене реченице које је председник државе изговорио, а које су ужасно забрињавајуће и које мени лично као неком ко је о томе доста писао и говорио дају за право да их анализирам.

Једна од њих је свакако и та, а понављам да је њу изговорио председник државе, да нам више од пола нарко-дилера обезбеђују припадници МУП-А. Сложићемо се, језиво признање које сваког нормалног човека, што би се рекло обичног грађанина, доводи до тога да се запита да ли полиција штити грађане од криминалаца или се више бави заштитом криминалаца. Разумем најаву председника да ће се донети закон по коме ће летети свако из полиције ко ради додатни накнадни посао, посебно овакав у смислу пружања заштите одређеним тајкунима, особама са друге стране закона, као и рада послова обезбеђења одређених угоститељских објеката, али упркос тим забранама наши полицајци то раде, јер тако себи обезбеђују додатни приход, а веома често и одређене конекције које им животно доста значе.

Поставља се питање зашто се до сада није реаговало, односно шта ради Служба унутрашње контроле у МУП-у? Како је могуће да та служба није знала за контакте начелника београдске полиције? Чему она заправо служи? Да ли ће се новим законом нешто пооштрити, заиста не знам, али свакако да сами прописи нису толики проблем, колико је проблем њихова примена, јер неретко колега не жели да удари на колегу, а онда добијемо као производ ово што смо добили.

Знате, када се начелник градског СУП-а главног града осумњичи за овако тешка кривична дела, а сумњичи се за непријављивање кривичних дела, уклањање трагова извршења кривичног дела, па чак и за саучесништво, сложићемо се да ће свако помислити да смо постали Мексико, тачније Синалоа, јер баш тамо готово комплетна полиција ради за нарко-картел. Зато је немогуће мирно оћутати на тврдњу председника да нам толике нарко-дилере обезбеђују полицајци, јер уколико се нешто радикално не предузме, доживећемо судбину мексичких територија где војска и полиција не смеју да зађу и да праву власт врше нарко-банде које под директном контролом имају полицију, локалне политичаре, посланике, министре. Дакле, време је да се са речи пређе не дела и да се покрене свеобухватна акција чишћења полиције од оног позорника до директора, свако да се нађе на провери и на удару.

Сагласан сам са тим да је само по себи сумануто да држава уложи у школовање полицајца, а да он по завршетку тог школовања и улагања државе у његово образовање пређе да ради против државе, односно да штити неког нарко-дилера. Но, мора се признати и следеће, а то је да је систем апсолутно колабирао, што потврђују речи самог председника државе још одраније, тачније од момента када је рекао да је највећи део МУП-а, посебно београдске полиције, прошле године 15. марта био спреман да учествује у обојеној револуцији и да је отказао послушност властима.

Сјајно је то што је на сопствени образ председник Републике успео да обезбеди за Србију феноменалну спољнополитичку позицију, јер руку на срце спољна политика Србије никада није била боља. Супер је што је подигнут стандард, економија је ојачала, финансије су никад стабилније, војска никад јача, долазе нам фабрике, ничу научно-технолошки центри, људи прилично добро живе, но оно што је проблем јесте трулеж система. Највећа грешка, заправо оно што ће разорити садашњу власт, јесте допуштање тоталног слома система којим управљају они који никада нису били бирани, а који су кроз мрежу коју су унутар система направили тај исти систем довели до пуцања. Разних групација ту има, од оних који раде за криминалне гангове, а видимо да су ти веома повезани са полицијом, па и са правосуђем, до оних који на међународном нивоу, највише преко домаћег НВО сектора, харају српским институцијама.

Дошли смо у фазу да је позиција министра неважна и небитна, да је сама влада апсолутно небитан фактор, јер суштински влади и њеним министарствима одавно су одузете кључне ингеренције и пребачене су на којекаква независна и регулаторна тела где се углавном ухлебио НВО сектор, те је тако држава практично остала без озбиљних надлежности. Нашим системом, сурово је што се то мора признати, практично руководе људи које нико никада није бирао, а који су веома често страна агентура, који су из криминалног миљеа, тајкуни који новцем купују одређене службенике. Држава мора да покрене озбиљан рез и да систем од тога очисти, а бићу и ту до краја искрен – нисам сигуран да има довољно снаге за тако нешто. Тај начелник београдске полиције је у конкретном моменту симболизовао државу. Дакле, испада да је држава ишла у неки ресторан на сусрет са човеком за кога се сумња да је из криминалног миљеа и да са њим договора да се у ресторан доведе особа за коју се такође сумња да је из криминалног миљеа како би они решили несугласице.

Опростите, да ли је то посао начелника београдске полиције? Да ли је он пријавио неком тај контакт? Он је на тај начин обрукао државу, а држава јесте крива јер је омогућила да се такви, а ко зна колико их још има, увуку у њен систем. Допустила је да се такви годинама шепуре са позиција и да се испољавају бахатост. Деценијама уназад нико им ништа не може. Зато, немојмо да нас чуди што је народ веома често, чак и ако подржава политику председник Вучића, оправдано љут и жели да се смени власт, јер неће више такву осионост и бахатост да трпи. Неће да трпи да му полицију воде они који сарађују са мафијом. Неће да му такви буду тужиоци, па и судије. Проблем је што они који би да смене власт, не нуде решење како би они то решили, а што је најгоре баш су им такви кадрови из система највише помогли да блокирају систем, односно они су били кључни покретачи обојене револуције.

Шта мислите, колико зликоваца из „кавачког” или „шкаљарског” клана једва чека да склони Вучића, јер ипак је он једини на просторима бивше Југославије скупио петљу, па им је сасекао одређене огранке попут ових у Србији. Зато је кључна порука за наредне изборе – чишћење система и враћање државних надлежности држави. Не можемо више да говоримо да је Вучић за све крив, па чак и ако киша пада, а да је сасвим јасно да он практично никакву власт у својим рукама нема. Није Вучић крив за судске пресуде, за катастрофалан рад тужилаштава, јер он над тим нема могућност никаквог увида, а камоли утицаја. Да ли је то исправно? Можда, јесте, али како време одмиче нисам више сигуран.

Ми смо добили парадоксалну ситуацију да нам о лошем стању у правосуђу говоре они који доносе пресуде, а то су саме судије, те да они који до тако лошег стања и неповерења грађана доводе, за тако нешто окривљују Вучића. То је само по себи идиотизам, али ми га живимо. Обичан човек неће уперити прст у судију Мајића за пресуду, већ у Вучића, јер створена је таква имбецилна клима да је за сваку пресуду у друштву крив Вучић. Зато је важно најавити промену система и да се коначно зна ко коси, а ко воду носи.

Народ на изборима бира власт да би та власт државом руководила. Тако мора и да буде. Уместо тога ми данас имамо систем да изабрана власт практично нема власт, а да они које нико ни за шта није бирао харају земљом, а понављам, све више су то и они који су из криминалног миљеа. Моја маленкост је на то годинама уназад указивала, но чак сам и у сопственој странци због тога неретко био омаловажаван. Очити је разлог јер не тако мали број функционера СНС-а има конекције и комбинације на сличан начин како је то имао и дојучерашњи начелник београдске полиције. Њима би истински сметала та промена система. Но, ако хоћемо да се боримо против бахатости, а видимо да је председник државе то најавио, онда са речи пређимо на дела. Хитан обрачун унутар система и његова промена, морају бити кључна обећања за наредне изборе.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа