Двострука игра генерала Мушарафа

Бивши пакистански председник Первез Мушараф добио је од Вашингтона десет милијарди долара војне помоћи за борбу против тероризма док је у исто време подржавао талибане и упозоравао их на предстојеће нападе, тврди у својој књизи новинар „Њујорк тајмса” Дејвид Сангер.

Према транскриптима разговора које су снимиле америчке обавештајне службе, начелник генералштаба пакистанске војске генерал Ашфак Кајани у једном обраћању сарадницима описао је вођу талибана са севера земље као „стратешко добро”, да би непосредно после тог обраћања био ухваћен и разговор припадника пакистанске војске са овим талибаном – Маулавијем Џалалудином Хаканијем, муџахединским ветераном из времена борбе против СССР-а у Авганистану, који је у арсенал тероризма у Пакистану увео самоубилачке нападе. Војска га је упозорила да се спрема напад на његову базу у покрајини Вазиристан – како би се Американцима доказало да влада у Исламабаду сарађује у борби против тероризма – и да би требало да се склони на неко сигурније место.

Пресревши овај разговор, ЦИА и Национална агенција за безбедност (НСА), која руководи прислушкивањима, добиле су наговештај да пакистанска обавештајна служба ИСИ сарађује с Хаканијем и да припрема нападе у Авганистану. Уследила су два велика напада у овој земљи – у јуну је после препада на затвор у Кандахару ослобођено на стотине талибана, а у јулу је нападнута индијска амбасада у Кабулу – па су амерички обавештајци одлучили да од председника Џорџа Буша затраже одобрење да нападну мету у Пакистану без дозволе и знања Исламабада у који више нису имали поверења. Тај први напад десио се у септембру.

Генерал Кајани, који је до преузимања дужности начелника генералштаба 2007. године (пошто је генерал Мушараф, који је у исто време био и председник, поднео оставку на место првог човека армије) био начелник обавештајне службе, и даље се налази на утицајној позицији, а Вашингтон, тврди новинар Сангер, нимало није задовољан због тога.

Бивши председник Мушараф оштро је напао тврдње које је амерички новинар изнео у књизи названој „Наслеђе: Свет с којим се суочава Обама и изазови америчкој моћи”. „Схватите, ја никад нисам играо двоструку игру. Како сам и могао? Па, мене су три пута покушали да убију, а више од хиљаду и по наших војника је погинуло у борбама са терористима. Ово је велика завера против Пакистана да би се ослабила војска, ИСИ и сама држава. Ако успеју у томе, онда ће пропасти и напори међународне заједнице против тероризма”, упозорио је Мушараф, кога је бивши амерички председник Џорџ Буш много пута од септембра 2001. назвао кључним савезником у борби против терориста. 

Некадашњи шеф државе, који је на власт дошао пучем, одбацио је и тврдњу из Сангерове књиге да је Беназир Буто рекао да ће бити безбедна само ако буде имала добре односе са њим. Ова бивша премијерка убијена је у атентату у децембру 2007. године. „То је исто као да је написао да сам је сам убио. Он не може да докаже да сам умешан у то убиство, али може да слаже цео свет”, рекао је Мушараф.

Најинтригантнији део књиге коју је вашингтонски дописник „Њујорк тајмса” написао користећи обавештајне податке вероватно је онај у којем се описује састанак врха пакистанске војске у мају прошле године. Том састанку присуствовао је и тадашњи начелник америчке обавештајне заједнице Мајкл Меконел. Као да није био свестан присуства Американца, један пакистански генерал је са огромним жаром почео да прича о Авганистану и томе како проблем нису ни Ал Каида ни талибани, чак ни терористи који желе да сруше владу и Исламабаду, већ – Индија.

„Индијци хоће да нас опколе”, рекао је, готово пластично објаснивши да путеви који се граде уз индијску помоћ служе само као будуће руте за инвазију на Пакистан. „На дуге стазе, Америка неће моћи да издржи терет останка у Авганистану. А кад се Американци повуку, Индија ће да влада. Због тога Пакистан мора да одржава везе са опозицијом у Авганистану – са талибанима – па кад Американци оду да имамо пријатељску владу”, сажео је овај генерал стратегију пакистанске војске.

В. Р.

----------------------------------------------------------

Шеријатско право у „Швајцарској”

Пакистанска влада пристала је да се у долини Сват, која је некад због своје природне лепоте у којој су уживали многи туристи називана „Швајцарском у Пакистану”, примењује шеријатско право. Тиме је испуњен захтев локалних исламских вођа који су обећали да ће сада утицати на побуњенике у тој области да одустану од оружане борбе пошто је и војска најавила да обуставља акције против герилаца. Власт у Исламабаду верује да примена шеријатског права неће бити драстична као у Авганистану за владавине талибана и да ће овим потезом помоћи да се у Сват врати бар некакав ред, али критичари упозоравају да ће побуњеници сада само још жешће тражити увођење шеријатског права у целој земљи.