Сукња прави бољу радну атмосферу

Неки једноставно кажу „кућни ред” у фирми, неки га зову „по енглески”, трећи називају правилником понашања. Негде се подразумева јер није ни написан, другде је срочен и одштампан. Ипак, то је документ који запослени воле да прочитају или бар прелистају и сазнају шта у њему руководство поручује радном народу.

„Делта” је међу првима донела кодекс понашања запослених и после 18 година постојања отишла је корак даље у томе да тим правилником не мери само да ли је женама сукња довољно дугачка већ да ствара бољу радну атмосферу. Тако каже Биљана Дуковић, директор Центра људских ресурса „Делта М група”. Углавном, правила понашања код њих су прецизирана кроз документ „Правила и процедура”, којим се креира култура и клима у једној фирми.

– Ипак свако радно место подразумева и специфичност. Касирка је у контакту са купцем коме мора да каже: „Добар дан” и „Изволите ваш рачун” – објашњава Биљана Дуковић.

Које правило без изузетка важи за „високопозиционираног” менаџера, али и за касирку коју смо већ помињали? У сваком случају очекивани заједнички именитељ за све запослене је међусобно поштовање, уважавање радног времена, посвећеност послу, испуњавање радних обавеза, однос према корпорацијској имовини. Менаџери немају посебну надокнаду за куповину гардеробе за специјалне прилике, јер, како каже Биљана Дуковић, они имају довољно добра примања да то себи могу да приуште.

Мирјана Калабрезе, директор Сектора за људске ресурсе у „Банци Интеза”, одговара на наша питања да су „Правилима пословног понашања” дефинисани општи принципи и стандарди пословног и професионалног понашања запослених у банци, пре свега због обезбеђивања пословности и професионалности. У „Интези” сматрају да и одевање запослених клијената ствара слику о банци, па воде рачуна и о томе. Тако је радним данима на снази поштовање формал дрес кода, строго елегантне одеће, који подразумева ношење костима са хаљином, панталонама или сукњом за жене и ношења пословних одела за мушкарце. Петак је „кежуал деј” за све запослене осим за менаџмент, и тада се дозвољава тзв. смарт кежуал одевање, односно опуштеније облачење.

И редакција „Политике” има „Процедуру о интегритету и професионалном понашању запослених” која препоручује да новинар поштује приватност оних о којима пише, не злоупотребљава осећања и незнање других. Готово сви застану код описа лепих манира и дела правилника где се каже да „у директном разговору није прихватљив физички контакт, хватање за руку, тапшање по рамену, чишћење одеће саговорника”. Непримерено је и употребљавати као поздрав „здраво” и „ћао”.

„Гранд продукција” постоји 11 година и нема правилник понашања, ни за тридесетак запослених који примају плату, а ни за више од сто педесет певача и музичара који раде за ову продукцијску кућу.

– Службенике које сам запошљавао знао сам од раније или сам их примао са препорукама оних којима верујем. Зато и нисам сматрао да би требало да уводимо неке правилнике о понашању – открива Саша Поповић, директор „Гранд продукције”.

Ипак, новине су својевремено бележиле да су они „несташнији” певачи одлазили из „Грандовог” јата јер се нису лепо понашали.

– Од певача се очекује да буду професионалци, да буду редовни на снимањима, да не касне на гостовања, да се пристојно понашају на јавном месту, да коректно испуњавају своје обавезе – наводи нам саговорник нека од неписаних правила која се овде подразумевају.

Подсећамо га да је Андрија Ера Ојданић прошле године био без ангажмана, пре тога и Злата Петровић која се преселила у другу продукцијску фирму.

– Ера се недолично понашао у кући „Великог брата” и било је још неких мојих замерки, Злата се обнажена сликала за неке новине. нисам им издао албум, а ту је крај сарадње, јер кад нема албума, нема гостовања, нема наступа у емисијама. Ојданића смо ипак вратили у „Гранд” ове године – објашњава Саша Поповић.