Кредит спас за „Жупу”

Ако од Фонда за развој Србије не добије кредит од 200 милиона динара, Хемијска индустрија „Жупа” може да стави катанац на фабрику, а радници, који су прошлог месеца послати на принудни одмор, не морају ни да се враћају на посао.

Овим речима драматично стање у коме се налази једини српски произвођач хлора описао је Мирољуб Милојевић, генерални директор некадашњег крушевачког хемијског гиганта. Упркос недаћама које су их задесиле, свих 560 запослених и даље редовно добија плате чији је просек 20.500 динара. Додуше, раде са свега 10 одсто капацитета и то само њих 60, јер се остали„одмарају” до априла. А они који су имали ту (не)срећу да остану у „Жупи”, смрзавају се у производним погонима. Грејања нема јер дугују „Србијагасу” 10 милиона динара, а и струја је постала реткост, будући да су Електропривреди Србије дужни 20 милиона.

Све наде руководство Хемијске индустрије полаже у државу од које очекује кредит за покретање производње плавог камена и ксантата. То би им, кажу, омогућило да појачају извоз и да радницима обезбеде да и даље редовно добијају плате.

– Некада смо производили 6.500 тона плавог камена, док би сада, ако нам Фонд за развој одобри кредит од 200 милиона динара, био велики успех ако произведемо 1.500 тона. На тај начин били бисмо на позитивној нули – сматра Милојевић.

Он тврди да је прошле године „Жупа” успела да се врати на тржишта седам земаља у окружењу, а ако би покренула производњу сигурно би убрзо нашла и нове купце плавог камена и ксантата. Проблем је, међутим, што саму Хемијску индустрију нико неће да купи. Тендер за куповину већинског пакета акција пропада већ три пута, а генерални директор нема објашњење зашто се то догађа.

– Да се ја питам, „Жупу” бих буквално поклонио стратешком партнеру. Али, невоља је у томе што не можемо да га пронађемо. С времена на време се неко јави, али нико још није доставио конкретну понуду – истиче Милојевић, додајући да ће следећи тендер, највероватније, бити расписан тек када се појави потенцијални купац.

До тада, руководству Хемијске индустрије преостаје да некако склапа крај с крајем и да крпи рупе. У наредном периоду покушаће да спроведу социјални програм за око 200 радника, као и да продајом земљишта остваре некакав приход.

– Намеравамо да продамо 2,5 хектара земље, како би тамо била саграђена царинарница. На тај начин бисмо зарадили од 400.000 до 500.000 евра које бисмо одмах уложили у производњу. Још ако би нам био одобрен кредит, могли бисмо да, у догледном периоду, постанемо једна од бољих фабрика у Србији – наглашава Милојевић, који је од државе затражио да помогне и у наплати дуга од око два милиона евра који „Жупа” потражује од Рударско-топионичарског басена „Бор”.

У крушевачкој Хемијској индустрији предложили су да половину дуга држава пребаци на рачун „Жупе” која би онда измирила дугове за струју и гас. Другу половину би, према овој замисли, „Бор” Крушевљанима исплатио у бакру.

Ово, међутим, није крај захтева Хемијске индустрије „Жупа” упућених Влади Србије. Директор Милојевић сматра да би држава требало да се умеша и у спор који „Жупа” има са Комерцијалном банком.

– Ако могу да туже „Алпину”, не видим зашто не би покренули спор и против Комерцијалне банке од које је Виолета Јосифова, бивша власница Хемијске индустрије, добила гаранцију на 6,2 милиона евра. Да није било те гаранције она никада не би могла да купи „Жупу” и доведе је у овакво стање – наглашава Милојевић, додајући да је ова македонска држављанка склапала уговоре са разним „фантомским фирмама” које данас Хемијској индустрији дугују око 260 милиона евра.

Радници и актуелно руководство „Жупе” стављају Јосифовој на терет и оснивање нових предузећа и дистрибутивних центара. То је, према њиховом мишљењу, довело до растакања имовине Хемијске индустрије која је некада покривала 40 одсто светске производње ксантата. Тврде и да бивша власница никада, од преузимања „Жупе” 2003. године, није уложила ниједан динар у фабрику. То је, кажу, главни разлог због кога је септембра 2005. године раскинут уговор о куповини Хемијске индустрије „Жупе” од које данас, изгледа, сви дижу руке.