Окупација Европе с 38 база

Америчко војно присуство у Европи је деценијама кључно за европску одбрамбену доктрину, извештава Евроњуз.

Иако је Вашингтон најавио повлачење 5.000 америчких војника из Немачке, војно присуство у овој земљи је и даље, појединачно, највеће на Старом континенту.

Иако се број америчких војника на европском тлу смањује од краја Хладног рата широм континента, десетине хиљада војника су и даље присутне.

Америчке трупе на европском континенту распоређене су у 38 војних база.

Број војника се мења из месеца у месец због редовних ротација јединица и војних вежби, па се на старом континенту налази између 80.000 и 86.000 војника, од којих је 68.000 стално распоређено.

Појединачно, највећи број војника је стациониран у Немачкој, која се након Другог светског рата етаблирала као главно америчко чвориште у Европи.

Италија је, заједно са Немачком, најважнија тачка, где је 12.500 војника стационирано у разним ваздухопловним и поморским базама, и сматра се јужним сидром НАТО-а.

Затим, по бројности, следе Велика Британија са 12.000, Пољска са 10.000, Шпанија са 7.000 и Норвешка са 4.000 војника.

А такође, америчке снаге су присутне на територији Косова и Метохије, у бази „Бондстил“, где је тренутно стационирано 600 војника.

Немачка је неопходан логистички и командно-контролни систем за САД.

Штутгарт је дом две од 11 америчких борбених команди, EUCOM и AFRICOM, из којих се координирају све америчке војне операције у Европи и Африци.

Ваздухопловна база Рамштајн је најважнија војна инсталација за САД, која служи практично као бензинска пумпа за сваки теретни авион који лети ка Блиском истоку и Централној Азији, а Графенвер је дом једног од најмодернијих полигона за обуку на свету, извештава Евроњуз .

Италија је кључно средиште за америчке операције у Медитерану, Африци и на Блиском истоку.

Ова земља служи као логистичка платформа која омогућава Америци да пројектује моћ далеко изван европских граница.

Њен значај се огледа у ваздухопловној бази Авијано, која је једна од ретких база са стално стационираним борбеним ескадрилама, затим у бази Сигонела на Сицилији, која је кључна за надзор, логистику и операције беспилотним летелицама, као и у бази Гричињано, близу Напуља, која је седиште Шесте флоте САД, која контролише операције широм Средоземља.

Пољска и Румунија су данас кључне тачке источног крила НАТО-а.

Њихова улога се последњих година трансформисала од места за повремене вежбе до сталних и високо опремљених америчких упоришта.

Пољска је постала главно логистичко и командно средиште за источни бок НАТО-а и бедем против Русије.

База „Камп Кошћушко“ у Познању је дом команде Петог америчког корпуса, што ову базу чини првом сталном америчком базом у Пољској.

Румунија је стратешки усмерена на југоисточну Европу и стабилност у региону Црног мора.

Ваздухопловна база Михаил Когалничану је кључна платформа за ваздушне операције и надзор Црног мора, а важно је напоменути да Румунија служи као важна логистичка тачка која омогућава брз трансфер снага на Балкан и Блиски исток.

Оно што је заједничко обема земљама јесте да поседују систем Aegis Ashore, који чини саставни део противракетне одбране НАТО-а.