Кроз тунел, преко зида, хеликоптером

Из српских затвора бежало се сечењем затворских решетака и спуштањем кроз прозор низ уже од чаршава, прескакањем затворског зида, скакањем са крова на кров. Међу више од 10.000 затвореника колико их има у Србији, било је и оних који су се одважили на спектакуларније покушаје. У Нишу су затвореници прокопали тунел дугачак 26 метара, али су откривени пре него што су стигли да избију на површину. Упамћен је и филмски бег хеликоптером са затворске економије. Затвореници су искакали из затворског возила, а забележена је и једна спектакуларна отмица из „марице”. У најмање два случаја затвореници су дословно ишетали из затворског круга.

Према искуству управника затвора, највећа опасност од бекства присутна је, ипак, приликом изласка затвореника у град, на допусте кућама и приликом спровођења из затвора у суд или у болницу. Медији су протеклих дана спекулисали да је Милорад Улемек Легија намеравао да побегне из Централног затвора у Београду приликом пребацивања на Војномедицинску академију, где је тражио да буде упућен јер му је био повишен притисак. Те наводе званичници јуче нису потврдили, али ни демантовали, нити су одговорили на питање одакле Улемеку верна имитација пиштоља направљена од пластике. Те спекулације о покушају бекства Улемека поново су отвориле питања могућности бекства из српских затвора.

У ранијој изјави за „Политику”, Мирослав Мицић, управник ЦЗ-а, рекао је да бекство не може да се деси без грешке запосленог и да су се у пракси суочавали са оваквим стварима.

– Без грубе грешке или намере запосленог нема бекства. До сада, колико је мени познато, није било намере. У питању су углавном били груби превиди, грешке, несмотреност. У неким случајевима је откривена „веза” између чувара и окривљеног, због чега су дељени и откази. Предузели смо све мере да се шансе за овако нешто сведу на минимум. Дешавало се да притворенике, који су за то стекли услове, пустимо на викенд, па се они не врате. Такве случајеве не можемо да спречимо. Шансе за бекство имају и осуђеници који чисте затворски круг с обзиром на то да затвор нема адекватан заштитни зид. Апсурдно је, међутим, да то чине будући да се ради о осуђеницима који викендима одлазе кућама. Он, практично, сваки пут када чисти, може да прескочи ограду – навео је тада Мицић.

Додатни проблем, нагласио је управник ЦЗ-а, представља и чињеница да се у нашем законодавству бекство из затвора не третира као кривично дело. Они који покушају да побегну, практично, ништа не губе. Осим дисциплинског поступка који се у затвору спроводи према притвореницима, а то је 15 дана боравка у самици, друга казна не постоји.

У затворским аналима остаће забележена прича о осуђенику Алмира Ибишија који је из Централног затвора у Београду побегао средином марта прошле године и то само неколико дана пре истека осмомесечне казне! Ибиши, који се иза решетака нашао због недозвољеног држања оружја и експлозивних материја, прескочио је ограду затвора у Бачванској улици и – побегао. Централни затвор су са њим покушали да напусте и Ибишијеви „компањони” Вељко Рогановић и Владимир Јовановић. Њих двојица су, међутим, убрзо ухваћени.

Тројица осуђеника прескочила су ограду затвора у 11.20 часова. Ибиши, Рогановић и Јовановић, који су имали статус полуслободњака, тога дана су се шетали по дворишту и то непосредно поред излазне капије и ограде. У једном тренутку искористили су непажњу чувара и прескочили зид.

Стражари су били изненађени, с обзиром на то да су знали да је Ибиши за неколико дана требало да изађе на слободу, као и да је казна ускоро истицала и Јовановићу и Рогановићу. Целу причу интересантнијом чини податак да је Јовановићу на дан бекства мајка уплатила 10.000 динара за кантину.

Осуђеници Бошко Савић (21) и Душан Арсић (28) у августу 2007. године, буквално су ишетали из круга у Бачванској и то док су чистили затворски круг. Арсић је ухапшен два дана касније, док се Савић, после неколико дана, сам вратио у ћелију.

Осуђеник Александар Требињац (36) фебруара 2007. године покушао је на спектакуларан начин да побегне из ЦЗ-а. Требињац се закачио испод „Класовог” камиона за превоз хлеба, тако прешао цео затворски круг и практично дошао до капије. Ту су га приметили припадници Жандармерије, па је Требињчев покушај бекства – пропао. Требињац је због крађе издржавао петомесечну затворску казну и за месец и по дана требало је да изађе из затвора.

Најчувеније бекство из ЦЗ-а извео је притвореник Зоран Рашковић, који је побегао током редовне посете адвоката! Рашковић је обукао одело које су му претходно доставила двојица стражара и са групом адвоката, по завршетку посете, ишетао из затвора. Рашковић је побегао 22. августа 2005. године, а неколико месеци касније, у новембру исте године, ухапшен је у Швајцарској, после чега је депортован у Србију.

Тројица притвореника, један из Ивањице и двојица из Београда, покушала су бекство из Централног затвора 17. јануара 2005. Они су прокопали рупу у ћелији и изашли у ходник. План да се чаршавом спусте низ зид и прескоче ограду осујетили су стражари.

М. Д.

------------------------------------------------------

Отвара се судница у Централном затвору

У новоизграђеној судници водиће се такозвани „високоризични поступци” – против лица оптужених за организовани криминал, ратне злочине и тежа кривична дела

Београдски Окружни затвор данас добија нову „стамбену јединицу”. На месту где се некада налазила просторија намењена за физичке активности притвореника и осуђеника, у приземљу затворске зграде, на површини од око 150 квадратних метара, од сада ће се налазити судница. Према незваничним информацијама, судница ће имати неколико улаза, а приликом уласка странке у поступку ће пролазити ригорозну контролу.

– Судница ће бити налик онима у згради Специјалног суда у Устаничкој улици. Поред места за судско веће, адвокате, тужиоца и клупе за оптужена лица, предвиђено је да у судници буде и педесетак места за публику. Планирано је и да окривљени од судског већа буду одвојени непробојним стаклом, али се још поуздано не зна хоће ли тако и бити. У новоизграђеној судници водиће се такозвани „високоризични поступци”, односно доказни поступци против лица која одговарају за дела из области организованог криминала, ратних злочина и тежа кривична дела – наводи „Политикин” саговорник који је имао прилику да види пројекат за изградњу суднице.

Према његовим речима, изградњом суднице у склопу Окружног затвора избећи се до сада уобичајена траса превоза осуђеника: Окружни затвор (Бачванска улица) – зграда Специјалног суда (Устаничка улица) или Палата правде (Савска улица), а самим тим и смањити безбедносни ризици, али и трошкови.

– Планирано је да се у овој судници одржавају и суђења оптуженима који одговарају пред општинским судовима, а ти судови због неодговарајућих услова нису у могућности да безбедно организују одржавање главног претреса. Сетите се само случаја када се суђење оптуженима за отмицу Мирослава Мишковића, које је водио Четврти општински суд, одржавало у Палати правде. Изградњом суднице у склопу зграде Централног затвора овакве ситуације би се избегле – наводи наш саговорник.

Сви који улазе у нову судницу, било као странке у поступку или као публика, пролазиће ригорозну контролу. Они ће, према речима нашег саговорника, морати да прођу кроз сву контролу кроз коју се пролази приликом уласка у Централни затвор. Пролазиће се кроз врата са метал детекторима, док ће се торбе одлагати на посебну траку, односно рендген помоћу којег ће моћи да се утврди њихов садржај. О безбедности у судници, као и у другим судским зградама у Београду, бринуће судска стража, али ће у судници бити присутни и затворски чувари који ће осуђена лица спроводити од затворске ћелије до суднице.

– Предвиђено је да, као и у судницама Специјалног суд у Устаничкој улици, и у овој постоји могућност аудио снимања суђења што ће умногоме олакшати вођење поступка. Планирано је и да ова судница буде опремљена налик онима у Устаничкој – открива наш саговорник.

Нова судница ће, према речима нашег саговорника, имати још једну предност. Избећи ће се колоне возила и полицијске пратње које пролазе кроз град када се „високоризични” осуђеници доводе у зграду Специјалног суда и Палату правде.

М. Дерикоњић