Турска масовно одала пошту Ататурку

Милиони Турака су обележили Дан сећања на Мустафу Кемала Ататурка, оснивача модерне турске републике. Његово наслеђе је пустило дубоке корене, иако је једно време било на удару екстремних исламиста који нису могли да му опросте што је укинуо калифат и прогласио секуларну републику. Противника још има, али они су после толико година на периферији политичких збивања јер су морали да прихвате да Турску више нико не може да врати у султанску прошлост.

То је потврдило и садашње масовно обележавање годишњице када је Ататурк 1919. године отпочео борбу за ослобођење своје земље која се после распада османске империје нашла на удару западноевропских сила Енглеске, Француске и Италије. Он је спречио распарчавање Турске и формирао државу у данашњим границама. Мустафа Кемал је тада у Самсуну, месту на обали Црног мора, започео борбу 19. маја, и тај датум се сада обележава као Дан сећања на Ататурка, који је истовремено по његовој жељи и Дан омладине и спорта.

Група спортиста је тим поводом из Солуна, места у коме је 1881. године рођен Ататурк, пренела грумен земље, увијен у турску заставу. Тај необични сувенир је завршио у Анкари, у Аниткабиру, монументалном Ататурковом маузолеју, који је после његове смрти изграђен у престоници Турске. Годинама њега свакодневно обилазе многи грађани који стижу из унутрашњости земље.

У Истанбулу хиљаде младих су организовали трку на стази дугој 1919 метара. То симболизује годину када је Ататурк започео борбу за ослобођење Анадолије од западноевропских завојевача. Тим поводом одржани су свечани скупови у многим местима у Турској. У Истанбулу су студенти својим телима направили огромни полумесец са звездом, званични симбол турске републике.

После борбе за независност земље, чему се противила тадашња порта, Ататурк је укинуо калифат и 1923. године и прогласио секуларну републику. То му радикални исламисти никада нису опростили.

Мустафа Кемал је после тога добио надимак Ататурк (отац Турака). По угледу на најразвијеније европске земље извршио је реформе правосуђа, образовања, увео је латинично писмо, први пут у Турској жене су добиле право гласа, укинуо је обавезу ношења фереџа и фесова... То је била револуција каква се не памти у исламском свету. Екстремни исламисти никад му то нису опростили. Хроничари су забележили да је током владавине преживео неколико покушаја атентата које су организовали противници његових реформи. Али он се до последњег дана није предавао, није се обзирао на те изазове.

Ататурк је умро 10. новембра 1938, у 57. години живота. „Једног дана моје тело ће се претворити у прах, али дело мог тела остаће да живи”, забележили су педантни хроничари последње речи оснивача турске републике пре него што је тог јутра склопио очи. Он је умро у Истанбулу, али је касније завршио у маузолеју Аниткабир, који је изграђен у Анкари. Турска је остала без Ататурка пре девет деценија, али његово дело очигледно и даље живи. То су схватили и они који једно време нису могли да му опросте што је укинуо шеријат.

Турску више нико не може да врати у прошлост, време султана је заувек завршило у историји. То је схватио и садашњи председник Реџеп Тајип Ердоган, који је у младости започео каријеру у исламистичкој Партији просперитета (Рефах), која је у међувремену забрањена и нестала са политичке сцене. Њен лидер Неџметин Ербакан је завршио у затвору.