Од Велике ка Малој Британији

Некада се говорило да је британска империја толико велика да сунце над њом никада не залази. Данас, међутим, све чешће се поставља много скромније питање – може ли једног дана сунце да зађе над самим Уједињеним Краљевством?

До пре неколико година такво питање звучало би као политичка фантастика. Велика Британија је преживела светске ратове, губитак колонија, економске кризе, терористичке нападе и дубоке политичке потресе. Али последњих година у јавности све чешће оживљавају старе дилеме: да ли су Енглеска, Шкотска, Велс и Северна Ирска и даље политички и економски пројекат са заједничком будућношћу или су постали заједница која више живи од навике него од стварног уверења?

Парадоксално, један од најјачих потреса стигао је управо од одлуке која је требало да врати осећај суверенитета – Брегзита. Заговорници изласка из Европске уније обећавали су „повратак контроле“, обнову британске снаге и нову политичку самосталност. Али Брегзит је отворио и питање које је деценијама било гурнуто у страну: шта је уопште „Британија“?

Шкотска је већином гласала за останак у Европској унији. У Северној Ирској такође је постојала значајна подршка останку. Одједном су многи почели да постављају питање: ако је политичка одлука донета већинском вољом Енглеске, да ли су интереси осталих делова краљевства заиста равноправни?

Шкотски захтеви за новим референдумом о независности нису нестали. Напротив, они су временом постали део редовне политичке сцене. Северна Ирска носи додатну сложеност – ту се не ради само о економији или администрацији већ и о питањима идентитета која су деценијама била разлог крвавих сукоба.

Али проблем није само територијалан. Проблем је и у различитим представама будућности.

Лондон данас све више личи на глобални мегаполис који живи по сопственим правилима, док многи индустријски делови земље и даље осећају последице деиндустријализације и економских неједнакости. У једној држави као да постоје две стварности: космополитска Британија и Британија која осећа да је остала иза великих промена.

Историја показује да се државе ретко распадају изненада. Најпре нестане заједничка прича. Онда нестане уверење да се проблеми решавају заједно. Тек на крају долази питање граница.

Наравно, распад Уједињеног Краљевства није непосредан сценарио. Велике институције, економске везе и политичка традиција и даље држе систем на окупу. Али занимљиво је да је само питање постало легитимно.

Јер пре двадесет година нико озбиљан не би питао хоће ли Британија једног дана постати „Мала Британија“.

Данас то више није питање политичке маште. Постало је питање политичке математике.