Кредити од понедељка

Грађани и фирме ће у ред за 77 милијарди динара потрошачких, инвестиционих и кредита за ликвидност, по упола нижим каматама од тржишних, моћи да стану од понедељка, 23. фебруара.

Захтеве за кредит подносиће пословним банкама, које ће зајмове одобравати на основу своје пословне политике и процене ризика, али под условима који не могу бити неповољнији од оних које су договориле са државом, најавио је министар економије Млађан Динкић на јучерашњој конференцији за новинаре у Влади Србије.

На позив Фонда за развој, који је администратор у име државе, од 27 банака, које испуњавају услове, уговоре су до јуче потписале: Комерцијална, Интеза, Сосијет женерал, Уни кредит, Ерсте, Хипо Алпе Адрија, Рајфајзен, ЕФГ, КБЦ, ОТП, Привредна, Српска, Чачанска, Агро и Универзал банка. Списак банака и лизинг компанија које у међувремену прихвате кредитирање биће прослеђен медијима у недељу и „окачен” на сајту Министарства економије.

Уз захтеве за потрошачке кредите за куповину аутомобила, пољопривредне механизације, намештаја, подних облога и кућних апарата грађани ће подносити профактуру од продавца у којој је јасно назначено да је роба произведена у Србији, а у року од 30 дана од пуштања средства биће дужни да банци доставе и копију фискалног рачуна и гаранцију за купљене производе, чиме ће још једном „чекирати” да је реч о домаћем производу. Тако ће, рецимо, на кредит под овим повољнијим условима на рок отплате до пет година и уз годишњу камату до шест одсто моћи да се купи „горење” веш-машина произведена у Ваљеву, али не и словеначка. За куповину аутомобила –крагујевачке фабрике „застава 10”, односно „пунто” услови су још повољнији – фиксна камата је, подсетимо, 4,5 одсто годишње, а отплата од пет до седам година.

На питање новинара да ли се овим подстиче потрошња, Динкић је рекао да се намерно подстиче приватна тражња како би она била подстицај већој домаћој производњи.

За кредите намењене привреди – укупно 57 милијарди динара (40 милијарди динара краткорочних за ликвидност и 17 милијарди динара инвестиционих кредита) од понедељка могу да конкуришу сва правна лица и предузетници, без обзира на делатност, а укупан износ новца на који могу да рачунају (код једне банке или више кредита код више банака) лимитиран је величином предузећа: од максималних 20.000 евра краткорочног зајма, односно 30.000 евра инвестиционог за предузетнике до два, односно четири милиона евра за велика предузећа са више од 250 запослених. Још једном подсетимо, да су рокови отплате и каматне стопе уговором државе и банака лимитиране па ће банке новац по овом програму за ликвидност позајмљивати на до 12 месеци, уз камату до 5,5 одсто годишње (еурибор једномесечни плус три одсто). Укупна каматна стопа за дугорочне инвестиционе кредите биће око шест одсто годишње (еурибор тромесечни плус четири одсто), а отплаћиваће се после истека грејс периода (од шест до 12 месеци) тромесечно, у наредне три до пет година. 

Наравно, банке ће у складу са својим могућностима моћи да уговоре и наплаћују и ниже камате, борећи се за клијенте, објаснио је Динкић.

Влада ће домаћој привреди, накнадно, обезбедити и преосталих 45 милијарди динара (од укупно 122 милијарде динара колико је тежак пакет подршке привреди за ублажавање последица кризе) и то из иностраних кредитних линија.

-----------------------------------------------------------

„Старо за ново” и за црногорске таблице

Програм замене старих аутомобила за нове, уз државну субвенцију од 1.000 евра, биће усвојен следеће недеље, а кренуће крајем марта, док Министарство екологије изабере фирме које ће рециклирати старе аутомобиле, што ће се поклопити и са почетком производње „пунта” у крагујевачким погонима, најавио је Динкић.

У овај програм моћи ће да се укључе, како је на питање новинара објаснио министар, и власници аутомобила са црногорским таблицама, уколико дуже од годину дана имају овлашћење.

На питање новинара да ли ће се „пунто” третирати као домаћи производ, Динкић је одговорио потврдно. Грађани ће од понедељка банкама моћи да поднесу захтеве за куповину „пунта”, а 720 евра од сваке „заставе 10” ићи ће „Застави”, а ПДВ држави.

Такође, у међувремену са „Фијатом” су отпочели разговори о локализацији производње у Србији, са ангажовањем већег броја коопераната као што су „Трајал”, сомборска Фабрика акумулатора, „Ју Ес стил”.

-----------------------------------------------------------

Казне за грех

Фирмама и предузетницима корисницима инвестиционих и кредита за ликвидност држава поставља само један услов – да не смањују број запослених, а уколико то учине мораће да плаћају тржишне камате.

Наиме, они ће уз уговор морати да потпишу и обавезу да док користе кредит неће смањивати број запослених у односу на евидентирани у последњем кварталу прошле године, при томе ће бити дужни да на половини периода и на месец дана пре истека рока коришћења кредита доставе Фонду за развој стари и нови ОД образац оверен у Пореској управи. Уколико Национална служба за запошљавање и Фонд за развој утврде да је корисник кредита за ликвидност смањио број запослених, Фонд за развој ће дати налог банци да обрачуна и наплати износ субвенционисане камате за цео период коришћења кредита, а банка може наставити да обрачунава тржишну камату за ту врсту кредита у складу са својом пословном политиком. У случају да се корисник инвестиционог кредита огреши у ову обавезу, Фонд и банка ће му обрачунати камату у складу са програмом за 2009, односно са својом пословном политиком за цео период коришћења кредита.

Држава и банке су прецизирале да се под смањењем броја запослених сматра отпуштање радника запослених на неодређено и оних упослених на одређено време дуже од годину дана.

За контролу наменског коришћења кредита задужена је Пореска управа, а они који новац нису утрошили у предвиђене сврхе одговараће кривично или прекршајно, зависно од тежине греха.

-----------------------------------------------------------

Дракулићеве примедбе

– Примедба еминентног привредника Зорана Дракулића да држава не би требало да пласира новац преко банака, већ да га директно даје привреди, односно аргументација на којој се базирају његове критике потпуно је погрешна. Нисам очекивао од човека из приватног сектора да од државе тражи дистрибуцију новца, односно повратак у социјализам. Да је то тражио неки директор друштвеног предузећа не бих се зачудио – рекао је Динкић.