Вујковић: Спреман сам да помогнем

Некадашњи југословенски репрезентативац у боксу Драгомир Вујковић био је у жирију овогодишњег „Београдског победника”, који је по општој оцени овдашњих љубитеља бокса на прави начин доделио признања најзаслужнијим такмичарима. Бивши боксер суботичког Спартака, бањалучке Славије, београдског Партизана био је један од ретких мајстора у рингу који је умео да зада озбиљан ударац противнику али и да на време ескивира противников напад, па отуда и не чуди што је практично његово лице остало сачувано иако је у каријери имао више стотина мечева. Вујковић је у петнаестогодишњој врло успешној репрезентативној каријери одбоксовао око 130 мечева. Освајао је медаље на европским и светским шампионатима, био је вицешампион планете у Хавани 1974. године и у Београду четири године касније. Био је и учесник Олимпијаде у Монтреалку 1976. године. Шест пута најбољи у некадашњој великој државе али увек са поносом истиче, да је био и међу освајачима „Београдског победника”.

Како оцењујете овогодишњу борбу за вредан трофеј?

– Иза нас је један веома озбиљан турнир. Могли смо да уживамо у добром и квалитетном боксу. У нашем тиму има доста потенцијала, али, рекао бих, да мио не замере неки, да морамо још да радимо, како бисмо још више напредовали. Некада су постојале А и Б репрезентација, ривалство је било огромно међу такмичарима. Из тих мечева се рађао квалитет. Није случајно Југославија била у самом врху по мајсторима ринга – истиче Вујковић.

За време церемоније доделе признања, нешто сте шапутали новом победнику. Шта се на рингу саветовали младог Јована Николића?

– Пре свега да избегава директне ударце у главу. Јер сваки ударац оставља последице. Да гледа да први зада ударац противнику, јер је био мој стил борбе. Увек сам боксовао предњом руком, био бржи и спретнији од противника. Ако у томе буде успео онда ће млади Николић постизати још боље резултате на рингу.

Колико данашњи тренери посвећују пажњу ситним детаљима који често умеју да буду веома важни за сваког боксера?

– Познато је да је бокс тежак спорт. Сваки тренер има обавезу да свог такмичара усмерава у том правцу, да му руке буду увек испред главе. Да предња рука на неки начин води борбу. То су неки елементи бокса који се уче још у најранијим данима. Такође и рад ногу мора да буде на нивоу.

Како оцењујете дуел Николића и Мемића, који је проглашен за најбољи дуел овогодишњег турнира?

– Меч је био веома конкретан, али, искрено било је више удараца по рукама и лактовима него у браду. Наравно, видео сам врло борбен меч, једно јасно опредељење сваког боксера да се неће повлачити. Свидео ми се и млади Рогановић, посебно његов стил борбе. Украјинац Кржњак, олимпијски победник из Париза је оставио снажан утисак, иако је тај стил борбе на неки начин већ виђен.

Многи кажу да држава никада није улагала више у бокс и остале борилачке спортове?

– То је истина. Рекао сам Боровчанину да треба да позове некадашње шампионе да дођу на припреме да својим саветима помогну новим надама српског бокса. Лично, спреман сам да помогнем саветима. Грешке се најбоље исправљају сталним понављањима.

Давне 1979. године освојили сте „Београдски победник”?

– Пуно година је прошло, али се и даље осећам изванредно. Победу и тријумф у том финалу сам остварио захваљујући најјачем „оружју” а то је борба предњом руком. Те исте године Југославија је боксовала у Америци пријатељски меч са домаћином. Имао сам неколико борби а најтежи дуел у првом мечу. Чика Бруно Храстински нас је водио а у тиму су били и Пузовић, Тадија Качар...

Ове године је у Будви омладинско првенство света у боксу?

– Волео бих да помогнем нашим омладинцима. То сам рекао и председнику Савеза Ненаду Боровчанину. Најпре морамо да формирамо селекцију од талентованих дечака а онда после тога рад и само рад. Како на тренинзима тако и на турнирима. У моје време омладинска селекција се припремала у Аранђеловцу, Копаонику, Жабљаку, Дивчибарама. Имали смо доста заједничких тренинга и спаринга. Тако смо се калили за велику боксерску сцену – истиче Драгомир Вујковић, један од највећих боксерских шоумена у некадашњој Југославији.

Са седамнаест и по година освојио злато на МИ

У својој дугој и богатој боксерској каријери памте се многи Вујковићеви велики мечеви, посебно са Кубанцем Стивенсоном. Међутим, пут до сениорског тима водио је преко омладинске селекције.

– Веровали или не, одбоксовао сам чак 86 мечева у омладинцима, од тога чак 38 у иностранству, што ме је додатно ојачало. Сећам се да сам на Медитеранским играма у Измиру 1970. године, када сам имао нешто више од 17 година, освојио златну медаљу. Био је то мој први велики успех у сениорској конкуренцији. После сам освајао медаље и у сениорској конкуренцији а то је зато што сам имао добар стаж међу омладинцима. Данас наши млади боксери имају месечно један меч. То је мало за неке значајније домете – не крије Вујковић.