Инфлација све већа претња

Сви су изгледи да ће се најцрње слутње о овогодишњој инфлацији обистинити. Јер само у првом месецу ове године забележена је инфлација од 10,1 одсто. Дошло је и до раста цена које контролише држава (5,8 одсто), а очекује се да ће у априлу, после поскупљења струје за осам одсто, инфлација бити још већа. Према процени Народне банке Србије, у права три месеца ове године доћи ће до раста потрошачких цена од 4,4 одсто, пољопривредних производа за 7,8 одсто, док ће базна инфлација бити 2,8 одсто.  

Народна банка Србије није остварила циљ за 2008. годину. Иако је најављивано да ће инфлација бити од три до шест одсто, на крају прошле године она је била 10,1 одсто. Ако би се то догодило и ове године, односно ако би инфлација била већа од пројектоване (од шест до десет одсто), то би представљао велики промашај српске монетарне политике. С друге стране, огроман успех био би ако би привредни раст био на нивоу од два одсто, закључено је на јучерашњем представљању извештаја о инфлацији у Народној банци Србије.

У месецима који долазе Србију очекују даљи инфлаторни притисци, референтна каматна стопа неће се мењати, а курс динара ће остати флексибилан. То значи да ће Народна банка интервенисати на међубанкарском девизном тржишту само ако дође до великих дневних осцилација, објаснио је Бранко Хинић, директор Сектора за економске анализе и истраживања Народне банке Србије. Он је нагласио да је прошле године Народна банка из девизних резерви потрошила 900 милиона евра на одбрану националне валуте, али је и поред тога динар ослабио 13 одсто.

– Такав тренд настављен је и у овој години, мада смо сада успели да релативно стабилизујемо курс – истакао је Хинић и додао да су главни узроци пада вредности динара знатно смањење директних страних инвестиција и повлачење девизне штедње из банака.

У Србију је прошле године инвестирано свега 1,1 милијарда долара, од чега је готово половина обезбеђена продајом НИС-а. Истовремено, грађани су из банака повукли милијарду евра, мада су и банке све мање узимале дугорочне кредите.

– Све то је довело и до смањења економске активности, а забележили смо и негативни спољнотрговински салдо. Другим речима, у четвртом тромесечју 2008. године дошло је до пада и увоза и извоза за 11,7, односно 7,3 одсто – рекао је Хинић, нагласивши да је прошле године раст бруто друштвеног производа био само 2,9 одсто већи него у 2007. години.

Према његовој процени, привредни раст у овој години могао би да буде максимум два одсто, и то под условом да држава знатно смањи расходе. Са овим се, међутим, није сложио економиста Стојан Стаменковић, који је истакао да је оваква прогноза нереална.

– У овој ситуацији, оптимистичка процена привредног раста била би 0,5 одсто. Бојим се да ни инфлација неће бити у оквирима пројектоване, а додатна невоља је и што по први пут имамо одлив, а не прилив кредитног капитала – рекао је Стаменковић.

Осврћући се на јучерашње писање „Политике” о дуговима које највеће српске компаније имају према „Гаспромњефту”, он је нагласио да ће то бити још једно велико оптерећење за буџет, које ће утицати на пројектовану инфлацију и планирани привредни раст. Стаменковић је замерио властима и што су у условима највеће економске кризе преузели обавезу да породиљама исплаћују додатне новчане накнаде.

Н. Миковић